Обиљежене 84 године од Битке на Козари

Управо ту је, каже, посљедњи пут видио свог оца. На том путу нестала је и његова једина фотографија. У рату је изгубио двадесет чланова уже и шире породице, и са очеве и са мајчине стране. Са сузама у очима присјећа се како су њега, мајку, сестре и браћу њемачки војници и усташе са Козаре натјерали на мучни марш до Јасеновца.

„Говоре долазе швабе убијају, пале бјежмо за Козару и моја фамилија кренула је са колима воловским и двије краве то смо оставили у Студеној и дошли на Козару ту сам посљедњи пут видио оца. Једва чекам, не могу да спавам дођем овдје мало се исплачем онда кад се вратим онда мислим кад ћу опет доћи и тако“, казао је преживјели логораш Јасеновца, Миле Вукмировић.

Према непотпуним подацима, са подручја Козаре, Поткозарја и Грмеча, од око 270 хиљада становника, живот је изгубило више од 105 хиљада људи, од којих су 95 одсто били Срби. Дијана Будисављевић из усташких логора спасила је више од 15 хиљада дјеце, док је Драгоје Лукић читав живот посветио томе да њихова имена и судбине не остану заборављени. У СУБНОР-у подсјећају да се не смију заборавити ни они који су спасавали животе.

„На подручју Југославије уморено је око 75 000 дјеце, око 75 000 анђела у паклу НДХ и када би ћутали само један минут за свако уморено дијете то ћутање би трајало 1250 сати или 52 дана непрекидног ћутања“, рекао је потпредсједник СУБНОР-а Републике Српске, Драго Тодић.

„Преко 40 000 људи је страдало а 24 000 дјеце више од 12 000 су имали испод 15 година коме су били криви? Коме су били криви жене и старци“, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Радан Остојић.

Осамдесет четири године касније, Козара остаје мјесто гдје се слобода не слави, већ дубоко поштује. Зато је, поручује предсједник Владе, сјећање обавеза свих генерација. Жртве не смију бити сведене на бројеве, нити њихова страдања препуштена забораву.

„Они који су били потомци оних крвника који су на Козари дјецу тражили као ланад да би их уморили причају како смо ми геноцидан народ, неће моћи, ми желимо истину и да схвате и да виде да смо поносан народ који воли Републику Српску“, рекао је предсједник Владе Републике Српске, Саво Минић.

Сјећање на жртве, поручује лидер СНСД-а, није усмјерено против било кога, већ представља обавезу да се историјске чињенице сачувају од заборава. Само истина, каже, може бити темељ достојанственог сјећања на страдале.

„Није само бројка о Јасеновцу она која се исказује, пођите овдје по селима видјећете отићете у Ламовиту видјећете хиљаду убијених 500 убијених 1000 убијених 2000 убијених потпуно етичко чишћење и они хоће да тај наратив пребаце на Србе наравно да не могу јер то није истина“, рекао је лидер СНСД-а Милорад Додик.

Поруке јединства, слоге и његовања културе сјећања стижу и из Србије. Заједничка је обавеза да се жртве Козаре никада не забораве а истина о њиховом страдању сачува за будуће генерације.

„Истичемо важност и антифашистичке борбе бораца који су у херојској бици страдали и цивилних жртава који су од најмлађих до нејачи страдали и зато ћемо увијек његовати културу сјећања и памћења“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије, Ђорђе Тодоров.

Управо та култура сјећања истиче предсједник Народне Скупштине, подигнута је на највећи ниво и то је доказ какав карактер и самосвјест показује српски народ.

„Истовремено могу да вам кажем да смо најјачи без обзира шта су нам учинили и на Балкану и на БиХ ми смо успјели да смањимо број људи који не разумију нашу борбу ми смо потпуно јединствени и наставићемо да његујемо и антифашистичке традиције и Републике Српске“, рекао је Ненад Стевандић, предсједник НС РС.

Током Битке на Козари убијено је око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 дјеце.