Од њиве до продаје: Како домаћа производња расте уз подршку Агенције за аграрна плаћања

Хиљаде пољопривредника широм Републике Српске сваког дана предано раде са истим циљем, да кроз домаћу производњу обезбиједе квалитетну и сигурну храну за све на. Неке од тих прича трају генерацијама, а управо једна од њих почела је још средином тридесетих година 20. вијека. Месна индустрија „Тулумовић“ са више од једног вијека традиције и три генерације које су је градиле данас представља спој породичног насљеђа, савремене производње и сталног улагања у квалитет.

„Ми смо кренули са овим занатом, месарством још 1926. године, а које је започео мој прадјед Ђоко Тулумовић, а наставило се и даље кроз генерације и ради се о једном веома значајном и изазовном послу и ми се трудимо да свакога дана буде што бољи, да наставимо да растемо и развијамо се“, рекла је замјеник директора месне индустрије „Тулумовић“, Јована Бјелајац.

Данас, ова компанија са сједиштем у Лакташима, запошљава више од 200 радникa и има производне капацитете на чак три локације. Осим што су једна од водећих месних индустрија у Републици Српској и БиХ, баве се и извозом производа у Србију.

„На локацији Романовци имамо своју свињогојску фарму, значи допремамо свиње у нашу клаоницу овдје у Лакташима, те свиње даље се обрађују и у једном дијелу посла иду као свјеже месо на тржиште, а дио те сировине иде на прераду, тако да је то заокружен концепт по принципу – од поља до стола. У нашем погону од месних прерађевина имамо кобасице, трајну робу, чајну, сушену робу, робу на зрењу и још много тога“, каже Јована.

Ова компанија наставља са ширењем својих капацитета. Нови производни погон већ је изграђен, а у компанији кажу да је и то резултат континуираних улагања и институционалне подршке. Управо захваљујући подстицајима Агенције за аграрна плаћања Републике Српске, многи произвођачи, баш као и ова компанија, успјели су да прошире производњу у модернизују посао.

„Једна од ствари је погон за обраду јунећег меса, ту ће се радити производи у разним облицима и ради се о новој инвестицији, завршеној ове године и захваљујући подршци Агенције за аграрна плаћања Републике Српске, били смо корисници подстицаја у више наврата за тај пројекат и та подршка нам је заиста много помогли и ти подстицаји су углавном намијењени за нове машине и погон, као и објекте и да није Агенције не бисмо толико успјели и они су дио њега“, рекла је Бјелајац.

Традиција је темељ сваке добре пољопривредне приче, али управо новитети доносе нове прилике за развој. Кажу да сунцокрет увијек тражи свјетлост, окрећући се према сунцу током цијелог дана. Вођен истом идејом да у пољопривреди увијек треба тражити нове прилике, Милош Кошпић из села Мрчевци код Лакташа одлучио је да засије управо ову културу. За многе необичан избор, за њега логичан корак. А када се знање, храброст и подршка споје, нове идеје лакше проналазе свој пут до њиве.

„Прошле године сам посијао једну одређену количину, а ове године сам засијао неких 22 хектара укупно на овој парцели. У односу на друге биљке сунцокрет је посебан по томе што је то уљарица и користити се у људској исхрани и производњи био-дизела. Производња је за сада уговорена цијена варира од берзе, каква је на берзи, тако је“, рекао нам је пољопривредни произвођач из села Мрчевци код Лакташа, Милош Кошпић.

Од изненађења до знатижеље, тако Милош описује прве реакције људи из своје околине када је одлучио да засије сунцокрет. Иако није посебно захтјеван за узгој, сунцокрет је и даље необична култура за овај крај. Управо зато Милошева поља привлаче пажњу бројних пролазника, али и других пољопривредних произвођача. Неки од њих већ се распитују јер размишљају да и сами окушају срећу са овом културом.

„Већ доста људи ме питало за наредну годину, каква је култура, како се производи и које су јој добре, а које лоше особине. Као култура је једноставан за обраду, само наше поднебље није навикло на ову културу па за брање је незгодније јер немамо комбајне намијењене посебно за њихово брање. То је више импровизација“, рекао је Кошпић.

Милош већ размишља о наредним корацима. На првом мјесту је набавка нове механизације, јер без улагања, каже, нема ни напретка. Као дугогодишњи корисник подстицаја Агенције за аграрна плаћања Републике Српске, добро зна коме ће се обратити како би своје планове претворио у стварност.

„С обзиром да имамо подстицаје од министарства као и механизацију па нам је у плану да видимо са министарством наредне године да нам омогући увоз једног адаптера за брање сунцокрета. Да нема тих подстицаја, 75% сељака не би могло функционисати“, рекао је Кошпић.

Од поља сунцокрета, преко узгоја житарица и поврћа, па до узгоја стоке, свака пољопривредна прича има нешто заједничко а то је много рада, упорности и посвећености. Управо су то вриједности које се у породици Раца из села Маглајани, преносе се са генерације на генерацију. Оно што је некада започео његов дјед, данас са истом посвећеношћу наставља тридесетосмогодишњи Милорад. На својој фарми узгаја тридесетак бикова, а на око двадесет хектара земље производи пшеницу, јечам, зоб и друге културе којима обезбјеђује храну за стоку.

Милорад каже да је сваки посао лакши када имате љубав према ономе што радите, али и праву подршку. Управо захваљујући подстицајима Агенције за аграрна плаћања Републике Српске, у посљедњих неколико година набавио је четири нова трактора и десетак прикључних машина. Савремена механизација, истиче, значајно је убрзала производњу и олакшала свакодневни рад.

Уз пољопривреду Милорад има и други посао, па није необично да му радни дио дана потраје и по 15 сати. Ипак, не жали се, јер, како истиче, без истинске посвећености овом послу нема ни успјеха. Додаје да су подстицаји од 50 одсто за младе пољопривреднике које Агенција даје, снажан вјетар у леђа онима који желе да остану на селу и улажу у своју производњу. Својим радом ови млади људи показују да будућност села и те како има перспективу. Један од њих је и тридесетдвогодишњи Ђорђе Мастало из села Косјерево који на свом имању узгаја бројне који повртарске културе. Посла каже увијек има.

„Чистимо лук, који смо извадили из земље, а у једном дијелу смо и кромпир повадили, купус исјекли и сада смо посадили касни купус, који третирамо и узгајамо за кисељење и касно сјечење, ту је цвекла, целер, имали смо тиквице. Обрађујемо око 6 хектара под поврћем и 6-7 хектара житарица, кукуруз, жито и то углавном“, рекао је пољопривредни произвођач из села Косјерово код Лакташа, Ђорђе Мастало.

Свако јутро доноси нове обавезе, а свака сезона нове послове. Ипак, Ђорђе каже да му ништа није тешко када ради оно што воли. Напорно јесте, каже, али када видите резултате свог рада, сваки труд има смисла. Вјерује да се од пољопривреде може пристојно живјети и зато себе никада није видио у неком другом послу.

„Од мог дједа, оца, мајка и сви заједно радимо то и живимо на селу и сви се тиме бавимо, то нам доприноси, од тога живимо и то радимо. Ми смо навикли на селу и да радимо, буде тешких тренутака, али их превазиђемо, у раду је спас и све се прегура. Посла има, ради се, али ја сам тако навикао и не бих могао у некој канцеларији радити сад“, каже Ђорђе.

Иако уложени труд не гарантује увијек добру годину, од пољопривреде се не одустаје. Када се деси да су приноси мањи од очекиваног или су потребна нова улагања у механизацију, свака подршка је драгоцјена. То добро зна и Ђорђе, који је један од корисника подстицаја Агенције за аграрна плаћања Републике Српске. Каже да му они дају додатну сигурност и олакшавају да настави да улаже у своју производњу.

„Јако је битна помоћ од Агенције за аграрна плаћања јер од њих добијамо подстицаје за машине за обраду земље јер се она тешко обрађује и фришко орање се не може обавити без добрих машина, а машине су скупе, тако да нам је то велика помоћ од Агенције у виду набавке машина као и подстицаја по килограму преданог поврћа и без тога се не би могло и многи људи би одустали, посебно када се десе лоше сезоне“, каже Ђорђе.

Од поља пуних житарица и поврћа, преко фарми до прерађивачких капацитета, свака од ових прича показује да се улагање у домаћу пољопривреду враћа кроз нова радна мјеста, веће производне капацитете и сигурнију домаћу храну. Зато подстицаји, попут оних које у виду 180 милиона конвертибилних марака сваке године исплати Агенције за аграрна плаћања Републике Српске нису само залагање у развој пољопривреде. Они су подршка људима који остају на селу, развијају газдинства и својим радом обезбјеђују да домаћа храна и убудуће стиже на наше трпезе.