Српска одлуком о финансирању сензора за мјерење шећера олакшала одрастање дјеце

Најтеже је било, прича Виданка када је Константин питао да ли ће сензор морати да носи цијели живот.

"Има тај апарат за континуирано мјерење шећера у крви и повезана је та апликација са телефоном и нашим као родитеља и његовим и сваких 5 минута ја могу да пратим ниво шећера у крви", рекао је Виданка Попадић Средић.

"Како то све изгледа, имам понекад кад се затрчим и тако кад ми падне шећер, ја морам одморити, морам узети нешто да подигне шећер и да обнови. Имам подршку, у почетку су мало запиткивали, а касније већ знају за то и то је њима нормално", Константин Средић.

Дијабетес тип 1 не престаје са 18 година. Данијела Гајић већ 40 година живи са тим и користи инзулинску пумпу. Кроз све изазове које ова болест носи остала је снажна, посвећена и остварена као мајка. Дијабетес тип 1 није само терапија, сензор или пумпа, прича Данијела. То је свакодневна борба која не престаје, то су одлуке, страхови, исцрпљеност, али и снага, вјера и упорност.

"Ја се увијек захвалим Богу јер могла сам проћи и горе, овако живим већ 40 година, само се шалим да сам слађа од осталих али је тешко, све теже и теже, кад си старији имаш више потешкоћа, држава помаже млађим, али сви ти млади ће ако Бог да један дан бити старији дијабетичари", рекла је Данијела Гајић.

2023. године је усвојена иницијатива којом су сензори омогућени дјеци до 18 година. Упућене су нове иницијате за укидање старосне границе.

"Сензор је аларм који спашава живот тим људима и заиста ја вјерујем у наш Фонд здравственог осигурања да ће они што прије , ми смо у мају поднијели иницијативу за нову старосну доб, ја вјерујем да ће сви обољели од дијабетеса типа 1 у Републици Српској у наредном периоду имати право на бесплатне сензоре", рекла је Јелена Шкрбић Радић, предсједник Удружења особа обољелих од дијабетеса Републике Српске „ДиабетНо1“.

Предсједник Удружења „Диаебета“ из Сандра Милошевић каже да у Бијељини око 11 хиљада становника болује од дијабетеса, а сваки четврти од њих је на инсулину.

"Подршка дјеци која живе са дијабетесом је неизмјерно значајна, дијете не треба да осјети да је другачије нити да због дијабетеса има мање могућности од својих вршњака, важно је да ту подршку пружимо сви, здравствени радници, али и породица, школа, друштво и цијела заједница", рекла је Сандра Милошевић, предсједник Удружења „Диабета“.

Фонд здравственог осигурања Републике Српске у потпуности финансира широк спектар права за обољеле од дијабетеса.

"За обољеле од дијабетеса Фонд у потпуности финансира инсулине и друге лијекове са листи лијекова Фонда, тракице за мјерење шећера, ланцете, шприцеве, игле, апарате за брзо одређивање глукозе у крви,затим инсулинске пумпе у ограниченим количинама као и потрошне материјала за инсулинске пумпе. Годишњи трошак ФЗО Републике Српске за обољеле од дијабетеса је око 50 милиона КМ", наводе из Фонда здравственог осигурања.

Имати дијабетес не значи одустати од живота, већ научити живјети са њим. То је свакодневна борба у којој дисциплина постаје најбољи савезник. Подршка породице и друштва је онај невидљиви, а најважнији лијек.