Суочава ли се Република Српска са дубоком демографском кризом?

"Разлог мог одласка у Њемачку није био искључиво са те неке финансијске стране или проналаска неког новог посла, апсолутно не , ја сам отишла искључиво због љубави, са те друге стране мој муж је отишао због посла неколико година раније. За жене је много једноставније из разлога што имаш пуно радно вријеме и половично радно вријеме, чак можеш и бирати колико сати хоће да радиш и у ком временском периоду, јер стварно је потражња велика", рекла је Драгана Милојевић.

За сада им повратак и родну земљу није у плану. Нада, ипак постоји.

"Ја морам признати да ипак сви ми мислимо да ћемо кад тад доћи назад својим кућама, да ли то било за годину, пет, десет или тридесет, вјерујем да ћемо се некада ипак сви вратити у Републику Српску", каже Драгана Милојевић.

Има и оних који су дошли из иностранства у Републику Српску, конкретно Требиње. Младен је са својом породицом дошао из Канаде. Иако су његова супруга и дјеца друге боје коже јужњаци су их дочекали раширених руку.

"Што смо обоје да кажем на истој линији с тим стварима култура, храна, начин образовања, начин прихватања дјеце", рекао је Младен Шкобо.

Добро је што има оних који долазе, али знатно је већи број оних који одлазе. У посљедњих пет година, незванични подаци показују да је Република Српска изгубила више од 25.000 становника, што показује да није ријеч о привременом паду, већ о дугорочном проблему.

„Званична статистика како у Босни и Херцеговини, тако и у Републици Српској уопште не биљежи обим спољних миграција, дакле ми не знамо поуздано на бази наших изворних података ми не знамо колико тачно одлазе“ , рекао је Александар Чавић, демограф.

Подаци откривају и дубоке унутрашње подјеле. Одвија се масовно пресељавање људи из мањих мјеста у веће градове и тако се настаје све већи јаз између неколико градова који расту и већине општина које се празне.

„Оно што је типично за друштво у транзицији какво је босанскохерцеговачко јесте да људи одлазе, односно одлучују се да одлазе из неких економских разлога, социјалних разлога и из разлога неке будућности“, рекао је Владимир Васић, социолог.

Струка поручује да исељавање, радне миграције, те старење становништва, као и низак наталитет доприносе и смањењу радно способног становништва.

Са сваким аутобусом који крене према западу, празни се још једно село, још један стан.