Важан институционалан одговор Српске

"Друга порука, коју је својевремено рекао један од наших највећих интелектуалаца, Ломпар, јесте та и појединачна и инстутуционална борба на међународном плану, јер се на међународном плану поприлично, у овим моментима када се поремете те геостратешке политичке плоче, односно када долази до простора када културна политика малих народа може изнијети своју истину на политичку сцену. Не треба вам посебно говорити о садашњем актуелном геополитичком тренутку", рекао је Предраг Лозо, начелник Одјељења за идентитетска истраживања и културу памћења у ЦДПИ Републике Српске.

Република Српска

Оштре реакције на најављено ХВО окупљање код Дервенте: Недопустиво

Национално јединство о овим питањима важно је као и правилно приступање овим темама, нагласио је и Срђан Мазалица, шеф клуба посланика СНСД у Народној скупштини Републике Српске.

"Концепт да ту резолуцију не пишу политичари, већ да пишу историчари, правници, стручњаци, интелектуалци, људи који се политиком памћења и да на неки начин се то уради врло озбиљно управо зато што ми желимо да та резолуција не буде један импулсивни процес у Народној скупштини који ће нам омогућити да имамо једну тему активну пар дана, да се играмо ко је подржао, ко није подржао, да пребацујемо једни другима лопту", рекао је Срђан Мазалица, шеф клуба посланика СНСД у Народне скупштине Републике Српске.

Мазалица је додао да су даљи циљеви по усвајању Резолуције превод на енглески језик и обраћање УН-у зарад интернационализације кад је у питању ЕУ и међународна заједница.

БиХ

Антииранска резолуција посвађала проиранско Сарајево

Историчар на Филозофским факултету Никола Ожеговић додао је да о инернационализацији можемо учити од Јевреја и Јермена, који су доживјели геноцид у Османском царству али су посљедњих деценија успјели инернационализовати и на законском нивоу поставити свој геноцид као неприкосновен.

"Јермени. То говори шта значи упорност, шта значи конзистентност, шта значи правилна дефинисаност одређеног циља и одређене проблематике и овај документ је свакако на том трагу - једног прецизирања, правилног усмеравања наше будуће политике памћења и будућег сваког рада на том пољу", рекао је Никола Ожеговић, историчар на филозофском факултету.

Ожеговић се осврнуо и на значај медија у том процесу, али и да се медији требају образовати у смислу правилне меморализације и ритуала који треба стално да се понављају да би постали дио колективног идентитета.