Десет послова са платом већом од 3.000 КМ: Можете до њих и без факултетске дипломе

То, међутим, не значи да почетник може одмах да рачуна на толику плату. До тог нивоа најчешће долазе људи са искуством, специјализованим знањем, лиценцама или они који раде самостално и имају сопствене клијенте.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, просјечна нето зарада у Србији за јул 2026. износила је 121.346 динара, док је медијална зарада била 95.036 динара. То значи да је плата од 200.000 динара значајно изнад зараде коју прима већина запослених.

Ипак, актуелни огласи за посао показују да такве зараде нису само теорија.

1. Заваривач

Заваривачи су већ годинама међу дефицитарним занатима, а потражња за искусним мајсторима је велика.

У августу 2026. године за позиције бравара и заваривача било је доступно чак 765 огласа, а поједини извори наводе зараде искусних мајстора које могу да досегну око 200.000 динара. Код специјализованих поступака заваривања и захтјевнијих послова зарада може бити и виша.

За овај посао факултет није потребан. Много важнији су обука, пракса, прецизност и познавање различитих техника заваривања.

Посебно се вреднују мајстори који могу самостално да раде захтевне конструкције, цијеви и различите врсте метала.

2. Аутомеханичар и ауто-дијагностичар

Аутомобили постају све сложенији, па добар аутомеханичар данас мора да зна много више од класичне замјене делова.

Посебно су тражени мајстори који разумијеју електронику, дијагностику и мехатронику. Један актуелни оглас у Београду нудио је искусном аутомеханичару-дијагностичару и мехатроничару нето плату од 200.000 до 300.000 динара.

У другом огласу за аутомеханичара у Зрењанину понуђена је зарада до 200.000 динара.

Дакле, диплома факултета није услов, али искуство и способност ријешавања сложених кварова могу значајно да подигну цијену рада.

3. Електричар

Добри електричари тешко остају без посла, посебно када могу самостално да изводе инсталације, читају шеме и ријешавају кварове.

На тржишту се могу пронаћи огласи у којима се искусним електричарима у Београду нуди од 120.000 до 200.000 динара, док су за рад на специјализованим пројектима, попут соларних електрана, забељежене понуде до 200.000 динара.

Код електричара постоји и додатна могућност зараде кроз самосталан рад. Мајстор који има довољно клијената може приходовати више од запосленог, али тада сам сноси трошкове алата, превоза, материјала, пореза и доприноса.

4. ЦНЦ оператер и ЦНЦ програмер

Индустрија све више зависи од прецизне обраде материјала, због чега су ЦНЦ оператери и програмери тражени у производним фирмама.

За почетак је могуће ући у посао кроз обуку и праксу, а са искуством се прелази на сложеније машине, програмирање и самостално подешавање производње.

Управо комбинација практичног рада и техничког знања може да буде пут ка знатно већој заради од почетне.

5. Фризер

Фризерство је још једно занимање код којег приход не зависи само од плате коју салон нуди.

Актуелни огласи показују колико распон може да буде велики. У једном београдском салону искусном фризеру понуђено је 200.000 динара нето месечно, док је други оглас за искусног женског фризера нудио између 150.000 и 250.000 динара.

Код фризера додатни фактор представља број клијената. Искусни мајстор са сталном базом муштерија може, након одређеног времена, да развије и сопствени салон или ради самостално.

6. Возач камиона и професионални возач

Професионални возачи спадају међу занимања за која постоји стална потреба, посебно када је реч о међународном транспорту.

Зарада зависи од категорије возила, врсте превоза, километраже, рада у иностранству, дневница и додатака.

За возача није потребан факултет, али су потребне одговарајуће категорије возачке дозволе, а за поједине врсте транспорта и додатне професионалне квалификације.

Ауто-мото

Упалила вам се лампица за притисак у гумама? Шта урадити?

Код међународног транспорта приходи могу бити знатно виши него код класичне градске вожње, али посао често подразумијева дужи боравак ван куће.

7. Монтер клима-уређаја и система гријања

Мајстори који раде са клима-уређајима, топлотним пумпама и системима гријања имају посебно много посла током сезонских периода.

За овај посао најважније је практично знање. Када мајстор може самостално да постави, сервисира и дијагностикује уређај, цијена његове услуге расте.

Велики потенцијал постоји и код самосталних мајстора који имају више екипа и велики број интервенција током сезоне.

8. Керамичар

Керамичари су међу занатлијама чија се зарада често не може посматрати само кроз класичну мјесечну плату.

Цијена рада зависи од квадратуре, врсте плочица, сложености простора и захтјева клијента. Мајстор који ради самостално и има довољно посла може мјесечно остварити приход већи од 200.000 динара.

Код овог занимања, међутим, треба разликовати приход од чисте зараде. Од укупног износа потребно је одбити трошкове превоза, алата, опреме, пореза, доприноса и евентуалних помоћних радника.

9. Водоинсталатер

Кварови на води и гријању не могу да чекају, због чега добар водоинсталатер може имати велики број интервенција током цијле године.

Посебно се плаћа хитан долазак, сложенија интервенција и рад ван стандардног радног времена.

Искусан водоинсталатер који ради самостално и има развијену мрежу клијената може да направи приход који значајно прелази зараду просјечног запосленог.

10. Лимар и аутолимарски радник

Поправка каросерије, припрема возила, лимарија и фарбање захтевају искуство и прецизност, а добри мајстори могу да имају велики број клијената.

Посебно се траже људи који могу да ураде комплетан посао – од процјене штете и расклапања возила до поправке, припреме и завршне обраде.

Као и код аутомеханичара, могућност самосталног рада може значајно да промени укупну зараду.

Примјери са тржишта рада показују да постоје занимања у којима се до високе зараде може доћи без факултетске дипломе. Међутим, заједничко им је нешто друго: искуство, специјализација и квалитет рада.

То је посебно важно јер плата од 200.000 динара није стандард за сваког запосленог у овим професијама. Актуелни огласи показују велике разлике између почетних и зарада искусних радника, као и између градова, послодаваца и нивоа одговорности.

Код појединих заната највећи потенцијал за зараду постоји тек када радник постане самосталан, изгради базу клијената или покрене сопствени посао.

Другим ријечима, пут до 200.000 динара без факултета најчешће није пречица, већ улагање у вјештину која се на тржишту рада тешко проналази.

А управо због недостатка квалитетних занатлија, практично знање у Србији све више добија цијену коју је некада било тешко замислити, преноси Мондо.