Рускиња се због љубави преселила у Србију: Ради на селу, родила 11 д‌јеце

Аутор:

АТВ
11.06.2026 11:17

Коментари:

0
Александра је из Русије дошла у Србију због љубави према Милију Станићу, кога је упознала када је имала само 18 година.
Фото: Youtube / Printscreen/Zena.rs

Александра је из Русије дошла у Србију због љубави према Милију Станићу, кога је упознала када је имала само 18 година.

Упознали су се током љета у Москви, у једном балканском ресторану, а он ју је потпуно одушевио својим понашањем, романтичношћу и њежношћу.

Данас, ова храбра Рускиња живи у селу код Ужица, гд‌је су од почетних 36 квадрата стигли до велелепне куће од 600 квадратних метара на три спрата. И не само то – Александра и Милија су поносни родитељи чак једанаесторо д‌јеце.

Буђење у 6 ујутру и обавезе на имању

Александра се никада није плашила рада, а њено вријеме испуњено је обавезама које захтијевају невјероватну енергију и радну етику. Њен радни дан на селу почиње у раним јутарњим сатима, а брига око огромног домаћинства за њу не представља терет.

"Устајем у 6, испратим дјецу у школу, вртић. Онда ако стигнем, док мали спава отрчим у шталу или ако устане, нахраним њега и онда кренемо заједно да намирујемо стоку. Он много воли животиње", објашњава Александра своју јутарњу рутину са најмлађим сином.

Брзина и ефикасност су јој прешле у навику.

"У суштини за сат времена завршаваш ујутро све комплетно, и краве и свиње, и живине и све комплетно. И онда се враћам кући да спремам доручак овима који нису у школи, који су друга смјена", истиче она, описујући свој невјероватан дневни ритам.

Осим домаћих животиња, Станићи гаје и поврће, па и воћњак пун шљива, јабука, вишања, ароније и крушака. Да би нахранили велику породицу, готово сву храну производе сами на свом имању, од парадајза и купуса до домаћих кобасица.

Филмски порођај: Из пластеника на угаону гарнитуру

Најмлађи, једанаести син Александар, донио је посебну радост, али и невјероватну причу о порођају код куће, који се десио након цјелодневног, исцрпљујућег рада на имању. Због кишовитог априла, Александра и Милија су каснили са садњом, па су 1. маја одлучили да поставе пластеник.

“Завршимо зато што је прошле године април мјесец толико био лош. Имала сам пуно тог расада и хтјела сам да пробам пластеник. И све киша, киша, киша и никако да се све то постави. И онда је био 1. мај. Дјеца су сва отишла. Сад супруг мало нервозан због тога како ћемо да поставимо, ја кажем "хајде, ја ћу, шта, у чему је проблем, сад ћемо ми то све лагано", присјећа се Александра.

илу-око-22052026

Научници на прагу немогућег: Експерименталном терапијом желе да подмладе ћелије ока

Радили су од раног јутра, затезали пластеник и копали рупе за прерасли парадајз, а нису стајали док посао није био готов. У пластенику су били све до 6 сати, када су кренули ка кући да мало одморе, а порођај је кренуо изненада.

"Док смо ми дошли до куће, у ствари, ја сам имала те неке болове, ја рекох хајде да видим да легнем мало, да видим да ли је то нешто озбиљно јер знају да буду и те лажне контракције. Одемо у кућу и ћао. И нема више од рада ништа. Сад идемо даље. Пукао водењак и онда сам се у кући породила. На угаоној гарнитуре", препричава она драматичне тренутке повратка са њиве у дневну собу.

"Он је у тој фрци трци нашао алкохол. Он је све припремио", описује Александра сналажљивост свог мужа током овог непланираног, хитног кућног порођаја.

Д‌јеца од малих ногу знају за рад

Иако одржавање куће од чак 600 квадрата, коју мора да чисти "у круг", захтијева много труда, не пада јој тешко јер не жели професионалну помоћ, д‌јеца јој помажу и сама сређују своје ствари.

Да би научили да цијене новац и труд, њена д‌јеца од малих ногу знају за рад: ћерка је већ са 13 година радила у хладњачи, а син са 12 на грађевини. Данас су двоје најстаријих одлични студенти ЕТФ-а и туризмологије у Београду.

Папирићи из средње школе све предвид‌јели

Занимљиво је да је Александра овакав испуњен живот, пун д‌јеце, несвјесно предвид‌јела још као средњошколка. Пред матуру, са другарима је у флашу убацила папирић са својим жељама за наредних десет година.

"Након једно 15-ак година... ја сад отварам и читам, значи зацијенила сам се. Ја ту пишем да ћу имати 13-оро дјеце, возићу мерцедес, имаћу вилу у Лондону, имаћу мужа принца на бијелом коњу... Ја стално дјеци причам, пази шта мислиш, пази шта говориш јер све што ми кажемо и помислимо, често се оствари", закључује уз осмијех ова невјероватна мајка која је свој принца и своју бајку нашла у српском селу, преноси Жена Блиц.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: