Слободно шета селом и игра са псима: Александар припитомио вучицу

Вук је симбол слободе и дивљине, животиња којој се човјек тешко може приближити. Ипак, Александар Паљић из Севца у општини Штрпце успио је да изгради необичан однос са вучицом која је већ три године дио његовог живота. Умјесто страха и дистанце, између њих су временом настали повјерење и приврженост.

Случајни сусрет Александра са штенетом претворио се у дружење које траје више од три године. Истиче да је у неколико наврата покушао да врати вучицу тамо гдје ју је пронашао, али да му се она увијек враћала.

"Било је то прије три године. Са оцем сам кренуо да берем печурке и примијетили смо штене. Најприје смо га гледали, не знајући шта да радимо, а онда смо одлучили да га поведемо кући, а касније да га вратимо у природу. Испоставило се да је то мала вучица и, како је код нас одрастала, припитомљавала се и навикавала на људе. Када је напунила десетак мјесеци, покушали смо да је вратимо у природу, на мјесто на којем смо је пронашли. Када смо је пустили, она није хтјела да оде, него се враћала нама. Биће код нас све док то буде хтјела, јер увијек може да оде ако жели", казао је Паљић.

Поред вучице, има и три пса која се добро слажу и заједно проводе вријеме.

Ауто-мото

Ауто тешко пали ујутру? Ова грешка може довести до скупог квара

"Са псима воли да се игра, али је они, с друге стране, нарочито ловачки пси који познају вука, избјегавају. Иако је прихватила људе, вучица ипак није као пас и разликује се од њих. Врло је активна, али је, за разлику од паса, непослушна и не може се научити ономе чему се пас лако научи", додао је он.

Прича да бригу о вучици углавном води сам, а осим редовне исхране, посебно му је важно да што више времена проводи у природи.

"Око ње немам много посла. Највише времена заједно проводимо у шетњи. Када је на повоцу шетње трају краће, али је дио времена дуже пуштам да борави у природи, одакле и потиче. Храним је искључиво костима и то једино прихвата за исхрану", рекао је Паљић.

Хроника

Саобраћајка у Бањалуци: Аутомобил завршио на крову у каналу

Истиче да је вучица најближи однос остварила управо са њим, али да су је и његове комшије, након почетног страха, прихватиле и завољеле.

"Највише је прихватила мене и са мном је потпуно опуштена. Пуштам је свуда без повоца, без страха да ће нешто урадити, јер је потпуно питома. Свуда је водим, у природу, на улицу, и увијек се сама врати. У почетку, када сам је нашао, људи су углавном питали шта ће ми то. Али сада, када је порасла, не гледају то тако. Не могу да вјерују колико се промијенила и припитомила. Често се пусти па сама шета селом и не изазива никакав страх, јер су људи навикли на њу", закључио је Паљић, преноси Курир.