Ајкуле у улози метеоролога: Научници их користе за предвиђање урагана!

Истраживачи Универзитета Делавер у Сједињеним Америчким Државама испитују могућност да ајкуле постану својеврсни "мобилни посматрачи" океана. На њихове пераје постављају мале електронске уређаје који прикупљају податке о температури, дубини и салинитету мора. Информације се потом преносе сателитима и могу да буду искоришћене за побољшање океанографских, атмосферских и климатских модела.

Посебно важан податак за научнике јесте температура горњег слоја океана. Управо тај слој представља својеврсно "гориво" за урагане - што је вода топлија, олује могу да буду снажније.

Због тога истраживачи бирају врсте ајкула које прелазе велике удаљености и довољно често излазе на површину како би сензори могли да пошаљу прикупљене податке сателитској мрежи. Међу врстама које су се показале као посебно погодне за истраживање у сјеверном Атлантику налазе се краткоперајна мако ајкула, плава ајкула, глатка чекићара и младе велике бијеле ајкуле.

Друштво

Ајкула напала инфлуенсера док је ронио: Све снимљено!

Постављање сензора почиње почетком маја, када се неке изразито миграторне врсте приближавају америчкој обали након боравка у удаљенијим дијеловима Атлантика. Истраживачи тада бродом одлазе између 50 и 65 километара од обале, постављају мамце и чекају да ајкула загризе. Када је ухвате, сензор се причвршћује за леђно пераје, а читав поступак траје свега неколико минута.

Уређај је направљен тако да током времена отпадне са животиње, док се ајкула прије пуштања у море прегледа како би се утврдило да је здрава и да није претрпела стрес који би могао да утиче на њено природно понашање. Научници такође воде рачуна да њихово истраживање што мање утиче на животиње.

За разлику од филмских приказа огромних ајкула које тероришу купаче, научници ове животиње виде као изузетно корисне савезнике. Једна од истраживачица сликовито је описала пројекат, рекавши да ајкула практично "одради своју смјену", прикупља профиле температуре и затим наставља својим путем.

Ако се пројекат покаже успјешним, подаци које ајкуле прикупе могли би да унапреде прогнозе јачине урагана прије него што стигну до америчке обале. То би посебно могло да значи становницима подручја од Сјеверне Каролине до Масачусетса, којима би прецизније прогнозе дале више времена да се припреме за снажне олује.

Научници истичу да већина људи никада неће имати прилику да види ајкулу у њеном природном окружењу, али да су ове животиње много више од страшних филмских предатора. Оне су, како наводе истраживачи, савршено прилагођене животу у океану - а сада би могле да помогну и људима да боље разумеју и предвиде једну од најразорнијих природних појава.

(телеграф)