Американци тврде да су претворили живу у злато

Мало позната америчка компанија Маратон фјужн (Marathon Fusion) тврди да је успјела да претвори живу у стабилно злато, и то десет пута већом стопом од досадашњег рекорда ЦЕРН-а. Уколико се њени резултати потврде, отвара се занимљиво питање: може ли лабораторијски произведено злато једног дана да утиче на цијену овог племенитог метала, баш као што су синтетички дијаманти промијенили тржиште драгог камења?

Компанија Маратон фјужн из Сан Франциска саопштила је у сриједу да је током септембра успјела да изврши трансмутацију, односно претварање једног хемијског елемента у други, и добије стабилно злато из живе.

Њена тврдња, која још није независно потврђена, поново је покренула расправу о могућности производње злата без рударења, али и о потенцијалним посљедицама које би таква технологија могла да има по тржиште.

Ко стоји иза компаније која тврди да је произвела злато?

Маратон фјужн основали су 2023. године Кајл Шилер (Kyle Schiller) и Адам Рутковски (Adam Rutkowski), некадашњи инжењери компаније Спејс икс (SpaceX). Стартап развија системе горива за будуће фузионе електране, чији је циљ производња електричне енергије спајањем атомских језгара, по принципу сличном процесу који се одвија на Сунцу.

На свом сајту компанија наводи Министарство енергетике САД као партнера, а 2023. године добила је признање агенције АРПА-Е (ARPA-E), која подржава високоризична енергетска истраживања.

Међу њеним инвеститорима налазе се Брејктру енерџи (Breakthrough Energy), мрежа за развој климатских технологија коју је основао Бил Гејтс, као и рударска групација Англо америкен (Anglo American), власник компаније Де Бирс (De Beers), једног од најпознатијих свјетских произвођача природних дијаманата.

Управо та веза додатно привлачи пажњу, ако се имају у виду промјене на тржишту дијаманата послије појаве лабораторијски произведеног драгог камења.

Како је жива претворена у злато?

Маратон фјужн у свом саопштењу наводи да је успио да произведе „право, стабилно злато“, надмашивши рекорд ЦЕРН-а десет пута. Европска организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) објавила је 2025. године да је помоћу Великог хадронског сударача (LHC), најмоћнијег акцелератора честица на свијету, током периода од 2015. до 2018. произвела приближно 29 пикограма злата, односно 29 билионитих дијелова грама.

То је одговарало количини од око 86 милијарди атомских језгара злата, која су постојала само изузетно кратко вријеме, прије него што су уништена у сударима са опремом акцелератора.

Амерички стартап тврди да користи другачији поступак. Неутронима насталим током фузионих реакција бомбардује живу, претварајући је у нестабилан изотоп, који се затим радиоактивним распадом претвара у злато.

Компанија такође наводи да је помоћу своје плазма центрифуге оборила совјетски рекорд стар 40 година. Ријеч је о уређају који великом брзином ротира електрично наелектрисан гас како би раздвојио изотопе који се користе у фузионом гориву.

Сада ради и на изградњи реактора у Сан Франциску, са циљем постизања рекордне густине снаге, односно што веће производње енергије у односу на величину постројења.

Ипак, тврдње о производњи злата још нису независно потврђене. Доступни подаци не откривају колико је злата заиста произведено, нити колико је читав поступак коштао. Управо су та питања кључна за процјену евентуалне комерцијалне примјене ове технологије.

Шта нас случај дијаманата може научити?

Могућност лабораторијске производње злата отвара питање које је индустрија дијаманата већ морала да размотри: шта се догађа са цијеном драгоцјеног материјала када његова производња више не зависи искључиво од природних налазишта?

Лабораторијски произведени дијаманти хемијски су идентични онима који се ископавају из рудника. Иако стручњаци могу да утврде разлику између њих, развој индустријске производње омогућио је да се синтетички дијаманти продају по знатно нижим цијенама.

Према подацима аналитичара индустрије дијаманата Пола Зимниског (Paul Zimnisky), велепродајне цијене лабораторијски произведених дијаманата пале су за чак 90 до 95 одсто у односу на ниво из 2015. године. Раст конкуренције истовремено је извршио притисак и на цијене природних дијаманата.

Компанија Де Бирс покушала је да одговори на овај тренд покретањем сопственог бренда лабораторијских дијаманата Лајтбокс (Lightbox) 2018. године, са почетном цијеном од 800 долара по карату. Међутим, 2025. одлучила је да угаси тај бренд и поново се усмјери на природне дијаманте.

Индустрија дијаманата већ осјећа посљедице

Де Бирс је 2025. годину завршио са основним губитком од 511 милиона долара (око 455 милиона евра). Како пише Блумберг (Bloomberg), који се позива на изворе упознате са преговорима, Англо америкен разговара о продаји свог удјела од 85 одсто у компанији Де Бирс за приближно милијарду долара (око 890 милиона евра).

Потенцијални купац је група инвеститора коју предводи некадашњи директор Де Бирса Гарет Пени (Gareth Penny).

Наводно се воде и разговори о придруживању швајцарске луксузне групације Ришмон (Richemont), у чијем је власништву Картије (Cartier), као и америчке јувелирске компаније Сигнет (Signet), која посједује брендове Кеј (Kay) и Зејлс (Zales).

Примјер дијаманата показује колико технолошки напредак може да утиче на тржиште чија је вриједност традиционално повезана са ријеткошћу одређеног материјала.

Ипак, када је ријеч о злату, за сада нема довољно података да би се говорило о сличној промјени. Тек уколико се резултати компаније Маратон фјужн независно потврде и ако се покаже да је поступак могуће примијенити у већем обиму, уз економски оправдане трошкове, лабораторијска производња могла би да постане релевантна тема и за глобално тржиште злата.

(б92)