Ко је био Али Хамнеи?

- Врховни вођа Ирана имам Хамнеи је преминуо - наводи се у саопштењу.

Иранска влада је прогласила 40 дана жалости и нерадну недјељу након смрти врховног вође Алија Хамнеија.

Ко је био Али Хамнеи?

Ајатолах Али Хамнеи био је други врховни вођа Исламске Републике Иран и једна од најутицајнијих личности савременог Блиског истока.

На челу Ирана налазио се од 1989. године па све до смрти 2026. године, што га чини најдуговјечнијим лидером у модерној историји те државе.

Рано доба и образовање

Рођен је 19. априла 1939. године у Машхаду, у религиозној шиитској породици азерског поријекла. Његов отац био је угледни вјерски учењак, што је значајно утицало на његово рано образовање. Исламску теологију студирао је у Машхаду, а потом у светом граду Кому, гдје је учио код најпознатијих шиитских ајатолаха тог времена, укључујући и Рухолаха Хомеинија.

Током 1960-их и 1970-их година активно је учествовао у опозиционом покрету против шаха Мохамеда Резе Пахлавија. Због политичког дјеловања више пута је хапшен и затваран, а једно вријеме провео је и у егзилу.

Улога у Исламској револуцији 1979.

Након успјеха Исламске револуције 1979. године и доласка Хомеинија на власт, Хамнеи постаје један од блиских сарадника новог режима. Убрзо је постављен на важне државне функције, укључујући чланство у Револуционарном савјету и надзор над одбрамбеним структурама.

Године 1981. преживио је покушај атентата у бомбашком нападу, након чега му је десна рука остала дјелимично парализована.

Предсједник Ирана (1981–1989)

Исте године изабран је за предсједника Ирана и ту функцију обављао је два мандата, у периоду обиљеженом Иранско-ирачким ратом (1980–1988). Иако је формално био шеф извршне власти, коначну ријеч у свим кључним питањима имао је Хомеини као врховни вођа.

Током тог периода Хамнеи је градио мрежу политичких и безбједносних савезника, посебно унутар војних структура и Кoрпуса чувара исламске револуције.

Врховни вођа Ирана (1989–2026)

Након смрти Хомеинија 1989. године, Скупштина стручњака именовала је Хамнеија за новог врховног вођу. Устав је претходно измијењен како би му омогућио да преузме ту функцију, иако у том тренутку није имао највиши вјерски ранг.

Као врховни вођа, Хамнеи је имао:

- контролу над војском и Револуционарном гардом

- именовање шефа правосуђа

- именовање команданата оружаних снага

- значајан утицај на медије и државне институције

- коначну ријеч у спољној и безбједносној политици

Под његовим вођством Иран је развијао нуклеарни програм, што је довело до оштрих санкција Запада и дуготрајних преговора са свјетским силама.

Спољна политика и регионални утицај

Хамнеи је био жестоки критичар Сједињених Држава и Израела. Подржавао је ширење иранског утицаја кроз савезе и покрете у Либану, Сирији, Ираку и Јемену. Иран је у том периоду постао кључни регионални играч, посебно након ратова у Ираку и Сирији.

Његова политика ослањала се на концепт „осовине отпора“ — мреже савезничких покрета и држава које се супротстављају западном утицају на Блиском истоку.

Али Хамнеи остаће упамћен као лидер који је више од три деценије обликовао политички, вјерски и безбједносни идентитет Ирана. За присталице био је симбол отпора Западу и чувар исламске револуције, док је за критичаре представљао оличење ауторитарне власти и репресије.

Питање насљедника

Још за његовог живота спекулисало се ко би га могао наслиједити. У јавности су се често помињали високи клерикални ауторитети, па чак и његов син Моџтаба Хамнеи, што је изазивало расправе о могућој „династизацији“ система.