Овако су Американци сравнили са земљом острво Карг

Иако је ријеч о малом комаду копна у Персијском заливу, отприлике трећине величине Менхетна, његова стратешка важност је огромна. Напад на војне циљеве на острву представља досад најозбиљнију ескалацију сукоба, са потенцијално несагледивим последицама по глобално енергетско тржиште.

Острво Карг, смјештено мање од 30 километара од иранске обале, деценијама је било и остало незамјенљиво средиште за извоз иранске нафте. Према процјенама енергетских стручњака, између 90 и 95 одсто укупног иранског извоза сирове нафте пролази управо кроз терминале на овом острву.

Свијет

Трамп: Шаљемо ратне бродове!

Његова кључна предност лежи у географији. Дубоке воде које га окружују омогућавају пристајање највећих свјетских супертанкера, што је немогуће дуж већег дјела плитке иранске обале. Нафтоводи из највећих иранских поља на југозападу земље, попут Ахваза и Маруна, завршавају управо овдје, гдје се нафта складишти и укрцава на танкере, углавном за кинеско тржиште. Кина је, упркос западним санкцијама, главни купац, а продаја нафте тој земљи чини око шест одсто иранске економије и финансира готово половину државног буџета.

Приходи од нафте, који се процењују на око 50 милијарди долара годишње, кључни су извор финансирања за моћну Револуционарну гарду. Како је за РФИ објаснио Емануел Аш, директор истраживања на Институту за међународне и стратешке односе (ИРИС), "паралисање извоза преко Карга могло би да паралише и сам режим". Свјесни опасности, Иранци су у недјељама пре напада драстично повећали извоз, који је у једном тренутку достигао више од три милиона барела дневно, готово троструко више од уобичајеног нивоа.

Србија

Шта Србима на КиМ доноси примјена Закона о странцима

Амерички војни званичници нагласили су да су ваздушни удари у петак били усмјерени искључиво на војне објекте на острву. Циљана су складишта ракета и мина за које Вашингтон тврди да их је Иран користио за блокирање међународних поморских рута у Хормуском теснацу. Нафтна инфраструктура је, барем засада, остала нетакнута. Међутим, предсједник Трамп упутио је јасно упозорење.

"Уништили смо војне објекте. Могли бисмо да ударимо и на енергетска постројења ако Иран настави да омета пловидбу Хормуским теснацем", поручио је Трамп.

Ова изјава открива стратешку дилему са којом се суочава Вашингтон. Потпуно уништење терминала на Харгу бацило би иранску економију на кољена, али би истовремено изазвало хаос на свјетским тржиштима. Енергетски аналитичари упозоравају да би такав потез готово сигурно подигао цијену барела нафте на 150 долара или више. Ирански званичници су након напада поручили да су експлозије биле "огромне и разорне" и да су потресале острво готово два сата "попут земљотреса", наводи Њујорк тајмс.

Карг није први пут у центру сукоба. Током Иранско-ирачког рата осамдесетих година, ирачке снаге под вођством Садама Хусеина су га више пута бомбардовале у покушају да сломе иранску економију. Иако су постројења претрпјела велику штету, Иран је успио да их обнови и модернизује. Иронично, терминал је првобитно изградио амерички нафтни конзорцијум Амоцо, али га је Иран преузео након Исламске револуције 1979. године. Његов стратешки положај вековима га је чинио метом, па су у прошлости покушавале да га контролишу и европске силе попут Португалије и Холандије. Данас је острво снажно утврђена војна зона под строгом контролом Револуционарне гарде, са веома ограниченим приступом за цивиле, преноси 24 сата.