Подигнута старосна граница за пензију: Ово је земља са најдужим радним вијеком

Данска, наиме, границу за одлазак у пуну старосну пензију подиже се на 70 година за оне рођене након 31. децембра 1970. године.

Оваква реформа ставља Данску на чело ЕУ по дужини радног вијека и отвара питање како би слична политика утицала на земље Балкана, укључујући и Србију, гдје је старосна граница за пензију и даље 65 година, а очекивани животни вијек нешто краћи него у западној Европи.

Дански парламент прошле године усвојио је пропис којим се граница за одлазак у пуну старосну пензију, за оне рођене након 31. децембра 1970. године, подиже на 70 година. То значи да ће Данац рођен првог јануара 1971. или касније моћи да се пензионише тек 2041. године.

Економија

Упозорење за родитеље: Са тржишта повучена дјечија колица, нису безбједна

Овим потезом Данска ће престићи Грчку и званично постати земља са најдужим радним вијеком у Европској унији. Још 2006. године они су повезали старосну границу за пензионисање са очекиваним животним вијеком, а овај праг ревидира сваких пет година. Тренутно је граница на 67 година, док се предвиђа да ће након 2070. Данци моћи да се пензионишу тек са 74 године.

У Грчкој, гдје ће старосна граница 2030. године бити 68,5 година, радни вијек ће и даље бити најдужи у ЕУ, и то пола године дуже него у Данској. Пензиона реформа коју је подржао дански парламент дио је споразума о социјалној помоћи из 2006. године, којим се жели осигурати економски одржив систем социјалне заштите прилагођавањем границе за одлазак у пензију очекиваном животном веку. Заговорници овог модела сматрају да је подизање границе неопходно како би се очувао пензиони систем без додатног оптерећења будућих генерација. Реформу су подржале све водеће данска парламентарне странке, сматрајући да континуирано померање границе представља друштвено одговорно прилагођавање демографским реалностима и предуслов за очување данског модела социјалне заштите, односно за избјегавање додатног притиска на јавне финансије.

Свијет

Рубио: Ормуски мореуз ће се поново отворити уз договор или војну пратњу

Старосна граница за одлазак у пензију у 21. вијеку расте широм Европе као одговор на повећање очекиваног животног вијека и дужине времена проведеног у пензији. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) предвиђа да ће се до 2060. године граница у ЕУ приближити 67 година, а да ће више земаља прећи границу од 70 љета.

Европљани живе све дуже

Просјечни очекивани животни вијек у Европској унији за особе рођене 2024. године достигао је 81,5 година. То значи да све већи број становника након стицања старосне пензије проводи и више од 30 година у пензији. Такав тренд је позитиван и пожељан, али представља изазов за постојеће пензионе системе. Међутим, многи Данци упозоравају да продужавање радног вијека није одрживо и да треба размотрити диференциране пензионе моделе који узимају у обзир радно окружење и професионалну позадину. То што људи живе дуже не значи нужно да су дуже здрави и способни за рад.

"Мислим да је ово нереално и неразумно. Не можемо да радимо довијека. Управо сам напунио 47 година и видим да ме чека још много година на тржишту рада. Можда ћу морати да пронађем ново занимање", рекао је за дански јавни радио радник Томас Јенсен и додао:

Савјети

Ова грешка купаца која их може стајати пара и нерви

"Физички захтевне послове је тешко радити до 70. године, па старосна граница за пензију не би требало да буде иста за све. Већ сам имао операцију кољена, рамена и леђа. Цијели живот сам плаћао порезе. Требало би да имам и времена за дјецу и унуке."

Осим тога, Данци ни приближно не живе најдуже у Европи, док им је радни век најдужи. Према посљедњим подацима Еуростата, очекивани животни вијек у Данској износи 82 године, што је две године мање него у Шпанији и Шведској, али три године више него у Хрватској, која се, као и већина новијих чланица Европске уније, држи границе од 65 година, преноси Каматица.