Породични свињац претворио у дестилерију: Стефан умјесто кромпира узгаја ароматично биље

Међутим, у срцу ове пољопривредне равнице, Стефан Цвикл развија производњу која се не мјери у уобичајеним вагонима рода, већ у милилитрима, пише Форбес.

Његова фарма, названа „Степендуфт“ постала је дом за више од педесет ароматичних биљних врста, од којих неке никада прије нису успијевале на овом простору, преноси Агроклуб.

Раскид с традицијом

Цвиклов пут према свијету мириса започео је потпуним раскидом с традицијом његове породице. Његов отац, такође пољопривредник, успјех је мјерио масом – шездесет тона репе по хектару била је јасна и опипљива јединица вриједности. Стефан, иначе дипломирани инжењер пољопривредне технике, одлучио је породични свињац претворити у дестилерију, због чега је наишао на очево неразумијевање.

„Кад сам оцу рекао да ћу узгајати мирисне биљке умјесто кромпира, још је био океј. Али кад сам свињац претворио у фабрику мириса, ситуација је ескалирала“, присјећа се Стефан.

Прва заједничка дестилација била је тренутак судара два свијета. Док је Стефан с узбуђењем посматрао прве капи етеричног уља како полако клизе из цијеви, његов отац је у тишини посматрао процес, не схватајући шта би у тим оскудним капљицама требало да буде импресивно.

„Требало је времена да обојица промијенимо начин размишљања. Прешли смо из посла који се мјери тонама у посао који се мјери капима. Али с временом се и отац почео веселити сваком новом експерименту и тренутку када бисмо провјеравали хоће ли нека биљка уопште пустити уље“, присјећа се Цвикл.

Узгој еукалиптуса у Аустрији

Један од најамбициознијих Стефанових подухвата био је узгој еукалиптуса, биљке којој аустријска клима традиционално није склона. Вођен опажањима о климатским промјенама и све топлијим љетима, одлучио је да ризикује упркос већинском скептицизму.

„Пронашао сам вртлара који је био спреман да узгоји 600 биљака из сјемена и, након шест мјесеци, у Бургенланду смо имали малу шуму еукалиптуса. Када је током прве дестилације некадашњи свињац замирисао попут луксузног велнес хотела, био је то један од најљепших тренутака у мојој каријери“, присјећа се Стефан.

Данас нуди оно што назива „сафаријем мириса“, туристичку туру која посјетиоце води кроз поља на којима биљке не служе само за гледање, већ за активно истраживање чулима. Ту се може наићи на лист хелиотропа који након трљања мирише на мјешавину свјеже опраног веша и марципана, или на горкасти пелин (Artemisia abrotanum) који мирисом неодољиво подсјећа на бомбоне.

„Можете уронити у изванредан свијет биљака и научити више о добијању природних мириса. Имамо љековите биљке попут лаванде, жалфије, тимијана или менте. Али и егзотичне врсте које никада нису узгајане у Аустрији, попут циметног босиљка, арапског невена, еукалиптуса, грејп менте, мирисних пеларгонија руже, мексичке кадифице и многих других“, каже Стефан.

Необични изазови

Његов рад с биљкама доноси и необичне изазове. Једном приликом комшија га је алармирао да му биљке лимунске вербене нестају пред очима. Стефан је затекао зеца који се толико најео вербене да је био видно омамљен етеричним уљима.

„Моје биљке имају толико интензиван мирис да их животиње углавном избјегавају, па поља уопште не морам ограђивати“, закључује Стефан.