Путин раскида кључни нуклеарни споразум са САД

Овај потез долази у тренутку када су односи између Путина и америчког предсједника Доналда Трампа захладили. Трамп је недавно изразио све веће разочарење због невољкости руског лидера да преговара о миру у Украјини и прошле седмице отказао планирани самит с Путином.

-- Такви разговори се неће одржати док не буде јасно да шеф Кремља заиста жели постићи договор - рекао је амерички предсједник.

Након демонтаже хиљада нуклеарних бојевих глава послије Хладног рата, Москви и Вашингтону остале су огромне залихе оружног плутонијума. Његово складиштење је скупо и представља потенцијални ризик за ширење нуклеарног оружја.

Споразум о руковању и уништавању плутонијума (ПМДА) ступио је на снагу 2011. године. Обавезао је обје земље да се свака одрекне најмање 34 тоне плутонијума, што би, према америчким званичницима, било довољно за производњу чак 17.000 нуклеарних бојевих глава.

Циљ ПМДА споразума био је да се плутонијум претвори у сигурније облике, попут нуклеарног горива MOX, или да се искористи за производњу електричне енергије зрачењем у реакторима. Русија је 2016. године обуставила примјену споразума, наводећи санкције, "непријатељске потезе" САД-а, ширење НАТО-а и промјене у америчком начину збрињавања плутонијума као разлоге.

Русија и САД и даље су далеко највеће нуклеарне силе, које заједно посједују око 8.000 нуклеарних бојевих глава. Према подацима Федерације америчких научника, 1986. године их је било око 73.000.