Рекордан број Американаца живи с родитељима због високих трошкова

Подаци за 2025. годину откривају да је трећина младих у доби од 25 до 35 година - њих 25,2 милиона - живјела с родитељима.

Од тог броја, 70 одсто их је било запослено, а многи су имали и факултетску диплому. То указује да пораст заједничког становања није посљедица стања на тржишту рада, већ првенствено високих трошкова живота.

Кључни проблем

Према подацима агенције за некретнине, просјечна тражена кирија на националном нивоу виша је за 18 одсто у односу на период прије пандемије, док је просјечна цијена оглашених некретнина порасла за чак 34 одсто.

"Свака одрасла особа која и даље живи у својој дјечјој соби представља једно неформирано домаћинство, један непотписани уговор о закупу и једну некупљену прву некретнину", изјавила је Хана Џонс, виши економиста на порталу Риелтор.

Младима је све теже, поготово послије пандемије

Најновији подаци одражавају како се америчка привреда, нарочито од пандемије, показала изузетно тешком за младе и оне који су тек дипломирали. Отприлике 40 одсто особа које су недавно завршиле факултет ради послове за које нису квалификовани, односно за које није потребна диплома.

Од 2020. године дипломци биљеже више стопе незапослености од свих осталих радника, што је преокрет дугогодишњег тренда. Многи млади такође изражавају дубоку економску несигурност, од проналаска посла до напредовања на постојећем радном мјесту.

Свијет

Камионџија из БиХ нанизао 44 прекршаја: Возио без паузе 75 сати

Брзорастућа инфлација недавно је достигла трогодишњи максимум, поништивши тиме једногодишњи раст плата, према подацима Бироа за статистику рада (Bureau of Labor Statistics). Инфлација је у мају скочила на 4,2 одсто, подстакнута наглим растом цијена нафте због рата на Блиском истоку, што би могло додатно одгодити могућност осамостаљења младих.

Посљедице за све генерације

Иако животом код куће многи млади могу уштедјети хиљаде на кирији, тиме можда одгађају куповину прве некретнине, која је и даље кључан покретач стварања богатства, рекла је Џонс. Додала је како типичан купац прве некретнине данас има 40 година.

Овај тренд има посљедице и за родитеље чија "гнијезда" нису празна. Џонс наводи како су родитељи можда присиљени да одгоде пензију, планове о пресељењу у мањи дом или да посегну за властитом уштеђевином.

Осим друштвених, емоционалних и финансијских импликација, пораст броја младих који живе с родитељима продубио је и проблеме на тржишту некретнина. Мањи број оних који купују прву некретнину значи и мању флуктуацију на тржишту, што додатно смањује већ ограничену понуду и отежава борбу младих за приступачно становање.

Прича о становању, а не о незапослености

Аналитичари портала Риелтор упоредили су данашње податке с онима с почетка 2000-их. Открили су да би, да су се обрасци суживота из ранијих деценија одржали, данас 4,86 милиона мање младих живјело с родитељима. "Подаци нису изненађујући с обзиром на то што знамо о доступности станова. Но, постају врло упечатљиви када их упоредимо с раним 2000-им и тадашњим нормама. Са 27 или 28 одсто дошли смо на 33 одсто", рекла је Џонс.

Истакла је да су стопе запослености у овој добној групи остале стабилне током посљедњих деценија, наглашавајући да је "ово заправо прича о становању". "Није ствар у томе да млади немају посла па се морају враћати кући", објаснила је. "Они имају посао, али им је живот код куће финансијски најисплативија опција... Не ради се о томе да ти одрасли људи немају средстава, већ о томе да немају прилика."