Слиједи масовна депортација: Мијењају закон из коријена

Усред све строжих ставова о питањима азила и миграција у свијету, разне европске владе, укључујући Данску, изразиле су фрустрацију начином на који је Европски суд за људска права (ЕСЉП) са седиштем у Стразбуру често блокирао депортације.

Економија

Даје огромну плату, смјештај и храну, али не може наћи раднике

Данска премијерка Мете Фредериксен данас је рекла да ће њена коалициона влада десног центра дјеловати умјесто да чека да суд промијени своје тумачење Европске конвенције о људским правима када је ријеч о имиграцији.

"Неки можда мисле да овиме кршимо конвенцију. Ми то видимо другачије", рекла је на конференцији за новинаре.

Фредериксен је под притиском националистичких и противимигрантских странака којима расте подршка уочи избора који ће се одржати најкасније 31. октобра.

"Зато што већина земаља које подржавају конвенцију дијели жељу Данске да се промијени њена интерпретација, ми сада додатно пооштравамо правила", додала је премијерка, признајући да би то могло довести до правних спорова.

Уводи се и електронски надзор

Данска је посебно критиковала пресуде ЕСЉП-а којима су заустављене депортације због породичних веза. Ако буду одобрене, предложене реформе ступиће на снагу 1. маја и олакшаће депортацију страних држављана осуђених на годину дана затвора или више због тешких кривичних дјела.

Регион

Колико година има Мирјана Пајковић чији су експлицитни снимци испливали

Други планови укључују увођење електронског надзора за особе без боравишне дозволе које се не буду пријављивале у складу с правилима, поновно отварање данске амбасаде у Сирији, одакле долазе многи мигранти, као и именовање изасланика за депортације.

Данска, која има око шест милиона становника, додијелила је 839 азила у првих 11 мјесеци 2025. године, а мање од 1.000 захтјева за азил годишње одобрено је само три пута од 1983. године.

Већина тражилаца азила посљедњих година долази из Сирије, Авганистана, Еритреје и Сомалије.