Засједање због баклаве: Азербејџан и Турска поднијели захтјев Унеску

Баклава је популарна у двадесетак земаља – у Турској, широм Балкана, на Блиском истоку и области Кавказа, централне и јужне Азије, али свака земља има своју варијанту припремања овог колача и многе је сматрају својим кулинарским насљеђем.

Својатање баклаве почело је 2013. године када је Европска комисија регистровала ову посластицу из Газиантепа, турске пријестонице баклаве, као производ са заштићеном географском ознаком и називом "Антеп Баклаваси".

Турска историографија инсистира на томе да је баклава у свом модерном облику настала у османском Истанбулу, грчки историчари тврде да је овај колач измишљен у Византијском царству, из којег је створена и савремена Грчка, а још 15-ак земаља на тлу Европе и Азије сматра да баклава припада њима.

Грчки посланици у Европском парламенту су у јануару прошле године поднијели приговор у којем истичу грчко поријекло баклаве и изражавају забринутост због тога што Азербејџан и Турска полажу право на овај специјалитет.

Регион

Савјетник у централној банци Хрватске опљачкао бензинску пумпу

Иницијатива Азербејџана и Турске у вези са баклавом услиједила је неколико мјесеци након што је један ресторан у Солуну затражио од Унеска да призна "пацу", врсту традиционалног чорбастог јела, као аутентично грчко јело.

Турски медији су одмах оспорили грчки захтјев тврдећи да је та чорба заправо турског поријекла, наводећи као доказ записе путописца Евлије Челебије из 17. вијека.

Расправе у оквиру Унеска о статусу неког јела воде се сваке године, а многе државе сматрају да је ово признавање статуса својеврстан заштитни знак.

У пракси ознака Унеска у већини случајева значи веома мало јер ова организација не обезбјеђује ни новац, ни гарантовану подршку, а изостаје и било какав значајнији наставак промотивних активности након дод‌јеле статуса.

Да ли ће баклава стећи већу видљивост као азербејџанско-турска посластица биће познато након засједања Унеска у децембру.