Kako prepoznati prve znakove anksioznosti?

Иако је у одређеној мјери нормална реакција на стрес, проблем настаје када се симптоми понављају, трају дуже вријеме и почињу ометати свакодневни живот. Према подацима Свјетске здравствене организације, анксиозни поремећаји су најчешће дијагностиковани ментални поремећаји у свијету, а многи остају непрепознати управо због неспецифичних симптома.

Свијет

Добио милион на лутрији и то два пута

Како препознати прве знаке анксиозности – тјелесни сигнали

Један од првих знакова анксиозности јавља се кроз тијело. Убрзано лупање срца, стезање у грудима и отежано дисање често доводе до страха да се ради о озбиљном здравственом проблему. Ту су и појачано знојење, дрхтање руку, напетост мишића, главобоље и пробавне сметње.

Љекари наглашавају да су ови симптоми чести код генерализованог анксиозног поремећаја, али да пацијенти неријетко прво одлазе интернисти или кардиологу. Тек када се не пронађе органски узрок, постаје јасно да је ријеч о реакцији тијела на психолошку напетост.

Регион

Мушкарац са пушком стајао на аутобуској станици: Присутни се разбјежали, он ушао у аутобус

Емоционални и ментални обрасци

На емоционалном плану, анксиозност се најчешће препознаје по сталној забринутости, чак и у ситуацијама које реално нису пријетеће. Мисли постају убрзане и тешко их је зауставити, концентрација слаби, а особа има осјећај да јој мозак никада не престаје радити.

Карактеристичан је и осјећај да се „нешто лоше тек треба десити“, познат као антиципирајућа анксиозност. Временом то доводи до раздражљивости, несанице и хроничне исцрпљености, јер ни тијело ни ум не успијевају да се одморе.

Хроника

Пронађен дрон са пројектилом, полиција блокирала прилазе

Како препознати прве знаке анксиозности – понашање

Људи са израженом анксиозношћу често почињу да избјегавају ситуације које изазивају напетост – пословне састанке, друштвена окупљања или чак свакодневне обавезе. Краткорочно то доноси олакшање, али дугорочно доводи до губитка самопоуздања и сужавања животног простора.

Стручњаци упозоравају да управо избјегавање учвршћује симптоме, јер особа никада не добије прилику да се суочи са оним што је плаши.

Зашто је важно реаговати на вријеме

Истраживања показују да рано препознавање симптома значајно повећава шансе за успјешно лијечење. Научни радови указују да хронични стрес и анксиозност мијењају хемију мозга, што повећава ризик од депресије и других поремећаја.

Регион

Бившем министру одбране Црне Горе одређено задржавање до 72 сата

Стручњаци наглашавају да тражење помоћи није знак слабости, већ одговорности према себи. Психотерапија, технике релаксације и, по потреби, медикаментозна терапија показале су се врло ефикасним у смањењу симптома и враћању квалитета живота.