Zimske olimpijske igre 2026: Sportska zabava, ali koliko košta?

Pripreme za Zimske olimpijske igre 2026. u Milanu i Kortini bile su daleko od idealnih. Klizalište je kasnilo i bilo je mnogo problema. Bob-staza je kontroverzna od samog početka. Istorija pokazuje da su mnogi domaćini Zimskih olimpijskih igara takođe imali problema s kašnjenjem u izgradnji borilišta, ali i sa rastućim troškovima. No, možda upravo 2026. godina predstavlja prekretnicu.

„Iskreno, ovo je neoprostivo, posebno za nešto poput višenamjenske arene“, rekao je Viktor Matison (Victor Matheson) za DW, misleći na odgađanje izgradnje klizališta.

Ostali sportovi

Zimske olimpijske igre 2026: Najveće zvijezde

„Možda je malo razumljivije kod specijalizovanih objekata koji se moraju posebno graditi za Olimpijske igre, ali sa ekonomske perspektive, ako već nemate objekte, poput velikog zatvorenog prostora koji se može koristiti za hokej, vjerovatno se uopšte ne bi trebalo ni kandidovati za organizaciju Olimpijskih igara.“

Matison je profesor ekonomije na Koledžu Svetog krsta (College of the Holy Cross) u Vusteru (Worcester), u saveznoj državi Masačusets, a njegova ekspertiza su ekonomski efekti velikih sportskih događaja.

Procijenjeni budžet za Zimske olimpijske igre 2026. iznosi više od tri milijarde evra. Neki izvještaji sugerišu da će privredni podsticaj od Igara iznositi oko pet milijardi evra, na primjer kroz turizam i nadogradnju infrastrukture. Ta brojka, ipak, ostaje samo procjena.

Ostali sportovi

Jedna od najljepših sportistkinja stigla na Zimske olimpijske igre

Istorija takođe pokazuje da, nažalost, previše Igara pati od istog sindroma – odnosno da skupi stadioni i objekti s vremenom ostaju ne(is)korišćeni. Pitanje isplati li se uopšte biti domaćin Olimpijskih igara postavljalo se i ranije, ali možda je ove godine prikladno da se time konačno ozbiljnije pozabavimo.

Isplati li se uopšte biti domaćin Olimpijskih igara?

„Lokalni građani i poreski obveznici više puta su rekli da, iako su Olimpijske igre zabavan događaj, ne žele nužno da plaćaju tuđu zabavu“, rekao je Matison.

„S obzirom na opšti nedostatak lokalne podrške, zemlje u kojima građani imaju malo uticaja na cijeli proces sigurno će biti u boljoj poziciji za domaćinstvo ovakvih događaja od živih demokratija. Tako je MOO (Međunarodni olimpijski odbor) na kraju morao da bira između Pekinga i Almatija za domaćina posljednjih Zimskih igara. A FIFA je do sada imala Svjetska prvenstva u Kataru i Rusiji, a 2034. godine ide u Saudijsku Arabiju.“

Ostali sportovi

Prve Zimske olimpijske igre: Ženama samo jedna disciplina, falilo snijega

Međunarodni olimpijski odbor je neprofitna organizacija, što znači da 90 odsto prihoda od Igara ide direktno nazad u sport i razvoj sportista, uključujući i pomoć gradovima domaćinima. Godine 2018. najavio je da će obezbijediti 925 miliona dolara za Milano–Kortina, dakle nešto manje od 970 miliona dolara koje je dao Pekingu za organizaciju Igara 2022. godine. Ali, zbog svoje strukture, MOO je u mnogim aspektima i dalje veoma zavisan od potencijalnih domaćina.

„Cijela MOO-ova ‘Agenda 2020’, koja je organizaciju obavezala na održivi olimpijski model (uključujući održivu ekonomiju), nije bila izbor zasnovan na dobroj volji, već je na kraju djelimično utemeljena na samoodržanju sistema“, rekao je Matison.

„Čudna stvar koju ljudi ne shvataju jeste da MOO zapravo nema novca za sopstvene događaje. Ima samo istoriju i prava vlasništva nad svojim imenom i olimpijskim krugovima. Potrebni su mu, dakle, posvećeni partneri da bi MOO zaista bio domaćin Igara.“

Lokalni problemi i inovativna rješenja

U slučaju Milano–Kortina pronašli su jednog takvog partnera, ali to nije bio izbor koji je prošao bez sporova.

„Mislim da je jedna važna stvar koju treba imati na umu kod Milano–Kortine to da su ovo okolnosti u kojima problemi gotovo u potpunosti dolaze od lokalnog organizacionog odbora, a ne od MOO-a. MOO je, u stvari, bio prilično spreman na kompromis kako bi smanjio opterećenje lokalnih domaćina u ovom slučaju, na primjer predlažući da domaćini premjeste trke na (postojeće) staze u Švajcarsku umjesto da troše ogromne sume na novu bob-stazu u Kortini“, rekao je Matison.

Ostali sportovi

Zimske olimpijske igre počinju 6. februara, poznato i ko ih otvara

„Svakako, sada izgleda kao da je ponos u više navrata stao na put ekonomiji ili efikasnosti na ovim Igrama.“

Jedno logično rješenje bilo bi imati nekoliko rotirajućih domaćina, ideju koja se često čuje u posljednjih dvadeset godina. To bi drastično smanjilo troškove. Međutim, njihov izbor je težak posao.

„[Donald] Tramp je takođe razotkrio još jednu manu tog plana. Očigledno je da je nada trebalo da bude izbor domaćina (stalnih ili drugih) koji podržavaju ljudska prava i demokratiju“, rekao je Matison.

„Ali šta učiniti ako jedan od vaših poželjnih domaćina brzo skrene iz socijaldemokratije u kršenje ljudskih prava i autoritarizam?“

Iako se čini malo vjerovatnim da će se takva rješenja pojaviti u bliskoj budućnosti, domaćinstvo u više zemalja, kao što je FIFA uradila na Mundijalu, može pomoći u podjeli finansijskog tereta, smanjenju ulaganja u infrastrukturu i povećanju vjerovatnoće dugoročnog korišćenja olimpijskih objekata. Matison je takođe impresioniran nekim idejama koje su osmislili organizatori Ljetnih olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine.

„Prilično sam zadovoljan sa nekoliko koraka koji se preduzimaju za Igre u Los Anđelesu, posebno potezom koji se odnosi na povećanje geografskog otiska premještanjem softbola u Oklahomu. To će smanjiti troškove (korišćenjem postojeće sportske i turističke infrastrukture), proširiti pristup navijačima i povećati prihode (prebacivanjem barem nekih događaja u područja sa velikom potražnjom za tim sportom)“, rekao je Matison.