Njemačka dostiže rekordni deficit od ujedinjenja

Njemačka je na putu da zabilježi najveći budžetski deficit od ujedinjenja, upozorila je centralna banka te zemlje, dok Berlin povećava vojnu potrošnju i finansijsku pomoć Ukrajini.

U decembarskoj prognozi, objavljenoj u petak, Bundesbank navodi da će državni manjak kontinuirano rasti i do 2028. godine dostići 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najviši nivo od 1995. godine, kada su deficiti bili na vrhuncu u godinama nakon njemačkog ujedinjenja. Očekuje se da će u istom periodu porasti i javni dug.

Bundesbank rastući deficit prvenstveno povezuje s povećanom potrošnjom za odbranu, kontinuiranom finansijskom podrškom Ukrajini, velikim infrastrukturnim projektima, poreskim olakšicama i rastom socijalnih davanja.

Prema ocjeni Bundesbanke, aktuelni planovi Berlina da uloži stotine milijardi evra u vojsku i infrastrukturu predstavljaju odstupanje od njemačkog „pravca fiskalne uzdržanosti“ i, bez korektivnih mjera, ostavili bi zaduživanje „znatno iznad ograničenja kočnice duga“. Centralna banka pozvala je na hitne mjere kako bi se javne finansije držale pod kontrolom, prenosi Bankar.

Zdravlje

U ova tri slučaja ujed stršljena može da bude fatalan

Kancelar Fridrih Merc zalaže se za proširenje njemačke vojske, izgradnju „najsnažnije konvencionalne vojske u Evropi“ i nastavak podrške Ukraine. Njemačka pomoć Kijevu mogla bi dostići 13,2 milijarde dolara u 2026. godini, prenosi Reuters. Merc je veću potrošnju za odbranu opravdao onim što opisuje kao rusku prijetnju.

Rusija je više puta odbacila takve tvrdnje, ističući da nema namjeru da napadne NATO ili Evropsku uniju, te optužujući zapadne zvaničnike da navodnu „rusku prijetnju“ koriste za širenje straha kako bi opravdali uvećane vojne budžete. Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov optužio je Njemačku i širu EU da klize ka „Četvrtom rajhu“, obilježenom rusofobijom i agresivnom militarizacijom.

Republika Srpska

Bojić: Sa kandidatom SNSD-a Sinišom Karanom u još veću izbornu pobjedu

Berlin se u međuvremenu suočava s rastućim političkim nezadovoljstvom, a ankete pokazuju snažno nezadovoljstvo javnosti Mercom i njegovom koalicionom vladom. Istraživanje instituta INSA sprovedeno početkom ovog mjeseca pokazalo je da je 70 odsto ispitanika nezadovoljno radom vladajuće koalicije, dok je Mercov lični rejting popularnosti pao na svega 23 odsto. Anketari su naveli da je riječ o „najgorim ocjenama ikada zabilježenim za jednog kancelara i njegovu vladu“.

(bankar)