Да ли радар може да слика са задње стране? Ево шта камера заиста види

Радари понекад раде у тестном режиму или слике нису довољно јасне, па дио прекршаја никад не резултира казном.

Око стационарних радара и сивих кутија поред пута годинама се ломе копља међу српским возачима. Док их једни сматрају ефикасним средством за повећање безбједности у саобраћају, други у њима види искључиво фрустрацију и "машине за узимање пара". Са драстичном модернизацијом система и увођењем паметних камера, ови уређаји су постали никад напреднији, а око њиховог рада створио се читав низ опасних митова.

Да ли фотографија може бити снимљена само сприједа? И да ли сваки пролазак поред радара аутоматски значи и драконску казну на кућној адреси? Доносимо вам детаљно објашњење како савремене саобраћајне замке у Србији заправо функционишу.

Од које удаљености радар мјери брзину и да ли блиц увијек "сева"?

Модерни радари на српским путевима мјере брзину возила помоћу радио-таласа или напредне ласерске технологије. Када систем детектује прекорачење дозвољене брзине, он аутоматски прави фотографију, а у зависности од подешавања, то може бити један снимак или цијела серија слика високе резолуције.

Да би мјерење било стопроцентно прецизно, возило не смије бити даље од 60 метара, мада се окидач најчешће активира тек када се аутомобил приближи на удаљеност од 10 до 30 метара.

Међутим, овдје долазимо до највећег мита међу нашим возачима - да свако сликање обавезно прати препознатљив бљесак. То је потпуно нетачно! Нове паметне камере и радари у Србији користе инфрацрвену (ИР) технологију. То значи да вас камера може "уловити" усред мрака, а да ви не видите никакав блиц нити свјетлост. Возач прође поред радара, мисли да је све у реду, а заправо га је систем већ евидентирао.

Мит о толеранцији брзине: Зашто у Србији нема "опраштања"?

Међу возачима у Србији дуго кружи прича да камере "толеришу" прекорачење до 10 или 11 km/h. То је опасна заблуда која вас може скупо коштати. У Србији не постоји законска толеранција. Закон јасно каже колика је брзина дозвољена, а једино што вам може "помоћи" јесте такозвана техничка грешка уређаја.

Свијет

Удовице би могле да изгубе све: Њемачка мијења пензиони систем из коријена

Приликом обраде снимка, од измерене брзине се одбија толеранција самог радара - најчешће 3 km/h за брзине до 100 km/h, односно 3% за веће брзине.

Дакле, ако возите 55 km/h тамо где је дозвољено 50 km/h, радар ће послије одбитка забиљежити 52 km/h, што је и даље прекршај за који се пише казна. Саобраћајна полиција понекад софтверски подеси камере да не сликају минимална прекорачења како се систем не би загушио, али на то се никада не треба ослањати.

Када се снимци масовно одбацују и гдје систем греши?

Ако прођете брже поред радара, то и даље није стопроцентна гаранција да вам стиже плава коверта. Често се дешава да уређаји раде у такозваном тестном режиму, ради калибрације или пробног рада нових софтвера, па систем билежи податке који се касније не процесуирају у казне.

Такође, огроман број фотографија на којима је реално забељежено прекорачење брзине на крају буде одбачен од стране саме полиције. Разлози за то су нејасне, оштећене или прљаве регистарске таблице, лоши временски услови попут густе магле или невиђеног пљуска, као и спорадичне техничке грешке у самом систему гдје се у кадру нађу два возила паралелно, па не може са сигурношћу да се утврди ко је возио брзо.

Да ли вас камера може усликати са задње стране?

Већина старијих стационарних радара дизајнирана је тако да фотографише возила сприједа. Разлог је логичан - на тај начин се у кадру јасно види не само регистарска таблица, већ и лице возача.

Ипак, технологија у Србији је отишла корак даље. На ауто-путевима, али и на кључним раскрсницама, постављени су системи који снимају возила и спреда и отпозади. Портали дуж ауто-путева који мјере просјечну брзину биљеже таблице са задње стране без икаквих проблема. Ово је прије свега уведено због мотоциклиста, који немају предње таблице па су годинама успешно избегавали казне за брзину - сада им овај трик више не пролази.

Када стиже плава коверта и шта се дешава ако кријете возача?

Све слике са радара и паметних камера аутоматски се шаљу у Центар за аутоматско детектовање прекршаја Управе саобраћајне полиције. Тамо се подаци обрађују, а власнику возила се на кућну адресу шаље плава коверта са позивом. На самој фотографији компјутерски су исписани сви детаљи: тачно вријеме, датум, локација прекршаја и измјерена брзина.

Регион

Преварен па ухапшен: Преко Фејсбука покушао купити возачку

Према законским прописима, рок за покретање прекршајног поступка је годину дана од тренутка мјерења, али у пракси коверта на кућну адресу стиже знатно брже - најчешће у року од неколико недјеља до мјесец дана.

Када коверта стигне, од власника возила се законски тражи да се у року од 8 дана изјасни о томе ко је управљао аутомобилом у тренутку прекршаја. Покушаји избегавања одговорности и игнорисање овог позива су најгора могућа опција. Уколико власник одбије да достави податке или игнорише полицију, прекршајни суд му неће писати казну за брзину, већ драконску казну за недостављање података која износи од 100.000 до 120.000 динара, а пријети му чак и казна затвора.

(Блиц, auto-swiat.pl)