Хиљаде астероида би могле уништити градове, НАСА нема начина да их прати

Др Кели Фаст, која води напоре агенције за праћење објеката близу Земље, попут астероида и комета, рекла је да локација око 15.000 свемирских стена средње величине остаје непозната, пише Телеграф .

Ови астероиди, које научници често описују као „убице градова“, широки су најмање 140 метара. Ако би такав објекат ударио у насељено подручје, могао би „изазвати огромну регионалну штету“, рекао је др Фаст на годишњој конференцији Америчког удружења за унапређење науке у Финиксу.

Њено упозорење поновила је др Ненси Шабот, планетарна научница са Универзитета Џонс Хопкинс, која је истакла да планета не би имала начина да се брани ако би се такав астероид нашао на путањи судара са Земљом.

Не постоји „резервни план“

Др Шабо је водио мисију DART (Тест преусмеравања двоструког астероида), у којој је наменски направљена летјелица ударила у мали мјесец Диморфос брзином од око 22.500 километара на сат како би промијенила његову орбиту. Мисија је била успјешна и представљена је као кључни корак у заштити Земље.

Наука и технологија

Откривена нова потенцијално настањива планета: "Веома узбудљиво"

Али проблем, упозорила је, јесте што тренутно не постоји ниједна друга летјелица спремна за сличну мисију. „DART је био одлична демонстрација. Али немамо другу летјелицу спремну за употребу ако се појави претња“, рекла је др Шабот.

Додала је: „Ако би се нешто попут астероида YR4 кретало ка Земљи, тренутно не бисмо имали ништа да га активно скренемо. Могли бисмо бити спремни за такву пријетњу, али не видим да се улаже у то.“

Аларм због 4. године

Астрономи су били у стању високе приправности прије две године када је изгледало да би свемирска стена величине фудбалског терена могла да удари Земљу. Астероид YR4 је пролетио поред наше планете на Божић 2024. године, али је примјећен тек недјељу дана касније.

Анализа је показала да се удаљава великом брзином, али и да би његова орбита могла да га доведе на курс судара са Земљом 2032. године. Процењени ризик од судара у једном тренутку достигао је четири процента, прије него што је детаљнија анализа показала да би астероид ипак промашио Земљу.

Упркос томе, и даље постоји могућност да би могао да удари у Мјесец, а неке студије сугеришу да би такав удар могао бити видљив са Земље голим оком.

Највећи нису проблем

Др Фаст је објаснила да се највећи астероиди, они већи од једног километра у пречнику, лакше уочавају на небу. Главна брига, рекла је, јесте код објеката средње величине, довољно великих да изазову озбиљне посљедице, али довољно малих да понекад избјегну откривање.

Наука и технологија

Планета се мијења: Дан више неће трајати 24 сата

Када су је питали шта је држи будном ноћу, одговорила је: „Заправо ме брину астероиди за које не знамо. Не бринемо се због огромних, филмских, јер знамо гдје се налазе. Проблем су они средње величине који би могли да изазову регионалну штету. А не знамо гдје се сви налазе.“

Нови телескоп

Да би постигла свој циљ проналажења и праћења више од 90 одсто објеката близу Земље већих од 140 метара, НАСА гради нови свемирски телескоп. Др Фаст је упозорио да је агенција тренутно „само 40 одсто“ тог циља, што значи да локација око 15.000 таквих објеката остаје непозната.

Очекује се да ће мисија NEO Surveyor (Near-Earth Object Surveyor) бити лансирана сљедеће године и требало би да буде у стању да боље детектује и свјетле и тамне астероиде, које је најтеже уочити. „Скенирамо небо како бисмо пронашли астероиде прије него што они пронађу нас“, закључио је др Фаст.