Откривен злокобни знак да се Голфска струја приближава колапсу: Ово може да изазове општи хаос широм свијета!

Јужни Индијски океан, код југозападне обале Аустралије, историјски је био веома слан због сушних климатских услова у том подручју.

Међутим, нова студија је открила да се током посљедњих 60 година област изразито слане морске воде смањила за 30 одсто.

Забрињавајуће је то што стручњаци са Универзитета Колорадо у Болдеру сматрају да би то могло имати разорне посљедице.

Савјети

Сипајте чашу расола у пасуљ или гулаш и добићете "чудо"

Предвиђају да би ове промјене могле да измјене интеракције између океана и атмосфере.

Поред тога, смањење салинитета могло би да поремети велике океанске циркулационе системе који помажу у регулисању климе широм свијета.

"Свједоци смо великих промјена у начину на који се слатка вода креће кроз океан", рекао је професор Вејћинг Хан, главни аутор студије.

"То се дешава у региону који игра кључну улогу у глобалној океанској циркулацији."

Свијет

Тоне кокаина завршиле на дну океана

У просјеку, сланост океана износи око 3,5 одсто. Међутим, она варира широм свијета.

На примјер, јужни Индијски океан код југозападне обале Аустралије посебно је слан, док је област која се протеже од источног Индијског океана до западног Пацифика у тропском појасу сјеверне хемисфере природно мање слана.

Та разлика у салинитету ствара огромну "покретну траку" океанске циркулације која расподељује топлоту, со и слатку воду широм Земље.

Овај систем, назван Atlantic Meridional Overturning Circulation (Атлантска меридионална превратна циркулација - АМОЦ), преноси топлу, мање слану воду из Индо-Пацифика ка Атлантском океану, доприносећи благој клими западне Европе.

Када та вода стигне у сјеверни Атлантик, ослобађа топлоту, хлади се и постаје сланија и гушћа.

На крају тоне, а затим тече ка југу, назад ка Индијском и Пацифичком океану, гдје циклус почиње изнова.

Наука и технологија

Да ли постоји „тамни кисеоник“ на океанском дну и зашто?

У новој студији, тим је анализирао како се салинитет у јужном Индијском океану мијењао током посљедњих 60 година.

Резултати су показали да се ова област "освјежава" запањујућом брзином.

"Ово освјежавање је еквивалентно додавању око 60 одсто запремине језера Тахо у виду слатке воде сваке године", рекао је први аутор студије Генгсин Чен.

"Да то ставимо у перспективу, количина слатке воде која улази у овај дио океана довољна је да снабдијева цјелокупно становништво САД пијаћом водом више од 380 година."

Зашто се то дешава? Истраживачи су спровели компјутерске симулације и утврдили да локалне падавине нису узрок.

Умјесто тога, сматрају да климатске промјене покрећу овај процес освјежавања.

Свијет

Американци поново напали бродове у Тихом океану, трага се за преживјелима

Према њиховим ријечима, глобално загријавање мијења површинске вјетрове над Индијским и тропским Пацифичким океаном.

Те промјене вјетрова усмјеравају океанске струје тако да пребацују више воде из Индо-пацифичког резервоара слатке воде ка јужном Индијском океану.

"Како морска вода постаје мање слана, њена густина опада", објашњавају истраживачи.

"Пошто мање слана вода обично остаје изнад сланије и гушће воде, површинска и дубока вода постају израженије раздвојене у слојеве."

"Ти јачи контрасти у салинитету између слојева смањују вертикално мијешање - важан процес који омогућава да површинске воде тону, а дубинске се подижу, расподељујући хранљиве материје и топлоту кроз океан."

Голфска струја је само мали део много ширег система струја, званично названог Atlantic Meridional Overturning Circulation (АМОЦ).

"Једном руком држим бебу, другом се држим за сједиште": Сања родила Виктора испред америчке амбасаде

Научници су раније упозоравали да би колапс АМОЦ-а могао имати разорне посљедице по глобалне временске системе.

Професор Давид Торнали, климатски научник са Универзитетског колеџа у Лондону, рекао је да би температуре нагло пале уколико би АМОЦ колабирао.

"Колапс АМОЦ-а могао би да изазове екстремније временске прилике, тако да бисмо поред општег захлађења очекивали и више зимских олуја изазваних јачим западним вјетровима", рекао је за Daily Mail.

"Нажалост, људи би могли да страдају због јачих зимских олуја и поплава, а старији и млади били би посебно рањиви на веома ниске зимске температуре."

Шта је АМОЦ?

Голфска струја је део ширег система морских струја познатог као Atlantic Meridional Overturning Circulation.

Као "покретна трака океана", он преноси топлу воду при површини ка северу - од тропа ка сјеверној хемисфери.

Када топла вода стигне у сјеверни Атлантик (Европа, Уједињено Краљевство и источна обала САД), ослобађа топлоту и потом се заледи. Приликом формирања леда, со остаје у морској води.

Због велике количине соли, вода постаје гушћа, тоне и креће се ка југу - назад ка тропима - у дубоким слојевима океана.

На крају се вода поново подиже ка површини у процесу званом уздизање (upwelling), загријава се и циклус се завршава.

Стручњаци сматрају да АМОЦ доноси довољно топлоте северној хемисфери да је одржава благом. Ако би се успорио или колабирао, велики дијелови Европе могли би да уђу у дубоко захлађење.

Како глобално загријавање утиче на океанске струје?

Научници сматрају да топљење глечера може изазвати колапс АМОЦ-а.

Овај систем, описан као "покретна трака океана", преноси топлу површинску воду ка сјеверу.

Раније студије су већ показале да због климатских промена АМОЦ слаби - односно да се пренос топлоте успорава.

"Мотор" овог система налази се код обале Гренланда, где се, услед климатских промјена, топи све више леда.

Већа количина слатке воде улива се у северни Атлантик, смањује салинитет и успорава читав систем.

Зашто би АМОЦ могао да колабира?

Научници сматрају да топљење глечера може изазвати колапс овог система океанских струја.

АМОЦ преноси топлу површинску воду ка северу, гдје она ослобађа топлоту, постаје гушћа и тоне.

Али како климатске промјене повећавају доток слатке воде у сјеверни Атлантик, вода постаје мање слана и мање густа, што отежава њено тоњење.

Ако би тај процес довољно ослабио, читава "покретна трака океана" могла би значајно да се успори или чак заустави.

(Телеграф)