Кључни систем океанских струја могао би се урушити: Ислад повукао невиђен потез

„Наша клима, привреда и безбједност дубоко су повезане са стабилношћу океанских струја око нас“, рекао је Јоухан Пал Јоухансон (Jóhann Páll Jóhannsson), исландски министар заштите животне средине, енергетике и климе.

Ријеч је о Атлантској меридионалној обртој циркулацији, познатијој под скраћеницом АМОЦ. Тај систем функционише попут огромне океанске покретне траке која топлу воду из тропских крајева и са јужне хемисфере повлачи према сјеверу. Тамо се вода хлади, постаје гушћа, тоне на дно и потом тече натраг према југу, одржавајући климатску равнотежу.

Пријетња колапса

Колапс АМОЦ-а сценарио је којег се научници највише прибојавају. Све већи број истраживања потврђује да овај кључни систем успорава због глобалног загријавања које нарушава осјетљиву равнотежу топлоте и салинитета од којих зависи. Иако наука још није сигурна када би се тачно колапс могао догодити, неке студије предвиђају да би се то могло десити већ у овом стољећу.

Прекид АМОЦ-а „више се не може сматрати ризиком ниске вјероватноће с обзиром на развој науке посљедњих година“, рекао је Стефан Рахмсторф (Stefan Rahmstorf), физички океанограф и климатолог са Универзитета у Потсдаму.

Посљедице за цијели свијет

Посљедице урушавања биле би катастрофалне и осјетиле би се широм свијета, пише Си-Ен-Ен. То би изазвало огромне промјене времена и климе, укључујући пораст нивоа мора уз обале САД-а и Европе, поремећај монсунских система кључних за Азију и Африку те екстремно хладне зиме у Европи. Према неким моделима, морски лед могао би се проширити јужно све до обала Уједињеног Краљевства.

Исланд би се нашао „близу средишта озбиљног регионалног захлађења“, што значи да би га могао оклопити морски лед, појаснио је Рахмсторф. Управо то исландски министар Јоухансон назива „егзистенцијалном пријетњом“, истичући да би колапс АМОЦ-а могао уништити инфраструктуру, саобраћај и кључне индустрије попут рибарства.

Питање националног опстанка

Након што је истраживање објављено у августу изазвало „озбиљну забринутост“, министар Јоухансон извјестио је владу о најновијим научним сазнањима. У септембру је Вијеће за националну безбједност Исланда прогласило потенцијални колапс АМОЦ-а ризиком за националну безбједност — први пут да је нека климатска пријетња добила такву ознаку у земљи.

Одлука „одражава озбиљност проблема и осигурава да се том питању посвети пажња коју заслужује“, рекао је Јоухансон. У пракси, то значи координисан одговор на највишем нивоу како би се разумјела пријетња те спријечиле и ублажиле најгоре посљедице.

Научник Стефан Рахмсторф похвалио је одлуку Исланда, истичући да би и друге земље требало да слиједе тај примјер јер би се посљедице осјетиле глобално, од уништених усјева до катастрофалних поплава. За Исланд, ова одлука представља прекретницу у схватању климатских ризика.

„Оно што знамо јесте да би се тренутна клима могла промијенити толико драстично да би нам се можда постало немогуће прилагодити“, изјавио је Јоухансон. „Укратко, ово није само научна брига — то је питање националног опстанка и безбједности.“

(Индекс)