Они једу све мање хљеба, да ли је то добро?

Потрошња хљеба у Шпанији је од 1960-их пала за невјероватних 80 одсто, са 134 на само 28 килограма по особи годишње.

Овај драстичан пад није само промјена у прехрани, већ одраз дубоких културних и генерацијских промјена, пише Еуроњуз.

Генерацијска промјена на тањиру

Трансформација је, прије свега, генерацијска.

Сцена

Ален Исламовић има бизнис који му доноси 100.000 КМ годишње

Хосе Мариа Фернандез, главни секретар Шпанске конфедерације пекара, сажима проблем:

"Моја генерација не зна јести без хљеба, генерација моје дјеце и унука зна јести без хљеба".

Млађе генерације традиционални хљеб замјењују другим изворима угљикохидрата попут пице или тјестенине те га повезују с дебљањем и интолеранцијама на храну.

Србија

Нови детаљи пада авиона у Суботици: Золтан погинуо на 30. рођендан, жена и д‌јеца га чекали на писти

Овај одмак од медитеранског начина прехране поступан је, али незаустављив.

Само у посљедњој деценији потражња је пала за више од 20 одсто, с 34,9 килограма по становнику 2015. на 27,82 килограма ове године. Свакодневна куповина хљеба, некадашњи ритуал, постала је ријеткост.

Лош квалитет и предрасуде

Један од кључних разлога за то је погрешна перцепција нутритивних вриједности хљеба. За хљеб већина људи мисли да дебља, а то је увјерење толико раширено да 29,2 одсто Шпанаца слиједи прехрану без хљеба, док 24 одсто сматра да он није потребан за уравнотежену прехрану, упркос томе што је садржај масти у хљебу заправо низак.

Криза је тешко погодила традиционалне пекаре. Од почетка вијека затворене су четири од десет традиционалних пекара, погођене падом потрошње хљеба. Истовремено, продаја се преселила у супермаркете и на бензинске станице, гдје доминира индустријска производња, преноси Индекс.