Напад у Дому здравља: "Животи три медицинске сестре су вриједили као једна таблета"

Овај догађај, како наводе из Синдиката, није био изолован случај, већ кулминација вишемјесечних пријетњи, узнемиравања и непримјереног понашања једног пацијента, које је раније више пута пријављивано полицији.

Према доступним информацијама, током инцидента пацијент је разбијао инвентар и покушао физички насрнути на здравствене раднице, због чега су биле приморане потражити заклон у просторијама картотеке. Из Синдиката истичу да су медицинске сестре избјегле теже посљедице захваљујући присебности и брзој реакцији колеге који им је притекао у помоћ, иако то није била његова формална обавеза. Као могући повод напада наводи се одбијање незаконитог захтјева пацијента за издавање контролисаних лијекова.

У наставку преносимо отворено писмо Влади Федерације БиХ које је упутио Јасмин Авдовић, из Синдиката запослених у здравству Кантона Сарајево.

"Данас је минимално једна медицинска сестра у Сарајеву умало изгубила живот, минимално једно дијете је умало остало без мајке и један супружник без животне сапутнице.

Минимално једна жена је данас умало изгубила живот јер је радила свој посао и у најбољем интересу насилника који јој је угрозио живот јер му није дозволила да незаконито дође у посјед медикаменту на који нема право нити индикацију, а вас доказиво није брига.

Данас су животи чак три медицинске сестре у Сарајеву вриједили колико једна, само једна табла таблета, а вас није брига јер је то изгледа постало политичко питање за које нико од вас не може да покупи заслуге.

Данас, 26.12.2025.године је Јавној установи Дом здравља Кантона Сарајево, на Служби породичне/обитељске медицине у Новом Граду, дошло до дивљачког напада на три медицинске сестре, а којем је претходило осмомјесечно злостављање, поновни покушаји злоупотреба права пацијента од стране тог пацијента, више пута поновљеног неовлаштеног снимања и објављивања тих снимака у којима се види и чује намјерно вријеђање, омаловажавање, пријетње и псовање и види злостављачко понашање, на разним платформама, неколико интервенција полицијске управе Нови Град, од чега је једна била само дан раније када је насилник одстрањен из објекта и данас се опет вратио са цјелодневним злостављачким понашањем у обје радне смјене и које је кулминирало разбијањем и гађањем три медицинске сестре са фајберглас преградом, покушајем да их се физички нападне при чему су морале држати врата од картотеке како би га спријечиле да у исту уђе и оствари своје пријетње да ће их заклати, убити и пресудити им. Три живота и једна табла таблета.

Спасио их радник обезбјеђења

Све то су трпиле и на крају преживјеле захваљујући својој храбрости и смирености као и брзој реакцији једног од радника на обезбјеђењу објекта који није заштитар и чији посао није да се бори са насилником, само зато што су упорно одбијале да му омогуће да дође у посјед забрањеним или строгоконтролисаним лијековима и супстанцама које је покушао немилице обезбиједити као вишеструко веће количине од оне која му припада у складу са његовом дијагнозом.

Да ли радници у здравству једини немају право на сигурно радно окружење? Да ли је здравствена установа једино мјесто гд‌је насилник ради наведеног или ради тога што му је речено да мора сачекати коју минуту јер преглед пацијента се не може калибрирати на јасно утврђено вријеме, тучи упослене, пријетити њима и члановима њихових породица, уништавати опрему и средства за рад, доводити у опасност наше животе и здравље?

Исти ти људи, ти насилници чекају без иједне ријечи у општинама и то уредно узму папирић и чекају да их се прозове, у банкама јавним или приватним, поштама, реду за ЦИПС потврду или сатима без да трепну у редовима за пасоше и другим установама и институцијама у којима се обављају услужне и друге д‌јелатности, али само у здравственој установи се врата по навици отварају ногом, умјесто добар дан, разговор почне псовком, неријетко и пријетњом, при чему насилника не занима ни ко је прије њега дошао нити зашто је ту дошао јер он има права која изгледа други немају.

И тако, не само у нашој установи већ у цијелом систему здравства у Федерацији БиХ и цијелој БиХ, регистровани наркомани, злостављачи, особе одлично познате полицији и другима по насилничком и злостављачком понашању у својој породици или и заједници, научили су и очекују да чим се појаве на вратима, колико год да је неко хитнији од њих, њима услуга мора бити пружена одмах и сада јер ту ради 80 одсто жена и сви наравно купују вама социјани мир.

Како особа која преживљава ево осам мјесеци такав стрес и на крају овакав насртај на своје здравље и живот, сутра да дође поновно на радно мјесто, једним оком стално очекујући да ће се насилник опет појавити јер никада није кажњен, како да живи у сталном страху не само од његовог доласка већ и у сталном страху да ради свега наведеног не почини професионалну грешку ради које ће само она бити одговорна и крива, а не установа или неко други?

Ово није први, али мора бити задњи пут да се овакво понашање догађа јер сваки пут када смо имали овакав инцидент, само пука срећа или случајност су довели до тога да неко није смртно страдао. Знате ли колико кошта, опоравак који никада није потпун након таквог искуства? Не колико кошта финансијски већ колико кошта времена, труда и колико породица особе са таквим искуствима трпи и страда дуготрајно, а често и бесповратно? Квалитет живота и квалитетно проведено вријеме са својим најмилијима вишеструко опада, а ради чега и кога?

Ради вас којима није битно и није вас брига. Ради вас, господо парламентарци Федерације БиХ којима је Синдикат здравства Кантона Сарајево прије више од двије године доставио иницијативу за измјену и допуну кривичног закона која би пружила не оптималан али до неке мјере задовољавајући степен заштите права , здравља и живота радника у здравству, која би пружила не само нама заштиту већ и одређени ниво заштите квалитете и сигурности здравствене услуге коју ти вриједни радници у здравству пружају сваки дан у изузетно тешким радним условима.

Само зато што те три медицинске сестре, иако у страху за свој живот нису попустиле и допустиле да насилник добије картон и онда оде и до докторице коју би исто излагао идентичном насиљу како би она по његовој намјери у страху за своје здравље и живот њему на рецепт прописала лијекове на које нема право, оне су данас могле бити трајно физички онеспособљене или чак убијене док трауму коју су преживјеле ће можда носити цијели живот.

Вама у парламентарним клупама је то изгледа небитно јер осам реченица предложене измјене и допуне тамо чека дуже од двије године? Заштити нас од штетног утицаја дуванских производа је ипак било важније од тога да нас заштитите од тога да нас неко убије на радном мјесту у здравственој установи и у моменту пружања здравствене заштите грађанима.

Схватате ли ви да је сваки тај напад на нас, нама не напад од стране појединца којем треба институционална помоћ иако се често ради о чистом безобразлуку и насилничком понашању, већ то сви видимо и доживљавамо као ваш напад на нас који смо вас изабрали да нас штитите и држите безбједним.

Држава = држим безбједност.

За оне који ће рећи да смо сами криви јер смо и ми сами безобразни. Да, у раду са људима се морају поставити неке границе преко којих се не смије прелазити и уколико се то деси, свако од вас има право да то пријави , а не да реагује насиљем јер насиље је увијек неоправдано. Ми проводимо опсежне активности на томе да се и међу нама подигне свијест о томе али потребно је нагласити да ако за ваш долазак у здравствену установу постоје ваша права али и обавезе и одговорности, исто тако и ми имамо права али и обавезе и одговорности које уколико не проводимо и не примјењујемо, обавезно пријавите, а не да се разбија, ломи и туче особље.

Пратећи ту логику је онда очекивати да ако је касирка у маркету била нераположена или тужна, њу треба одмах тући теглом од мармеладе у главу као што нас гађају стакленим боцама са раствором за инфузију? Боље је дакле да у ту тему не улазимо. Боље за вас.

Гд‌је је нестала људскост у нама али и вама? Знате ли колико нас сваки дан долази на посао, а јучер нам је дијагностициран средње тешки или тешки облик аутоимуног обољења, неки облик карцинома, склероза мултиплекс, колико нас је имало инфаркт или ''мождани удар'', или је нешто од наведеног дијагностицирано нашим супружницима или д‌јеци? И ми смо људска бића као и ви, са истим страховима, потребама и проблемима које када дођемо на посао кријемо од вас најбоље што можемо јер нисте нам ви за то криви и покушавамо бити најбоји што можемо у ономе што радимо иако нас нема довољно и иако имамо мање опреме него икада?", написао је Јасмин Авдовић.