На Балкану откривено огромно језеро које мијења наше разумијевање свијета

Више од 100 метара под земљом, истраживачи су потврдили постојање огромног термалног језера на дну дубоког пећинског система, које се сматра највећим подземним термалним језером познатим до сада.

Србија

Просуо се камион пун пива: Пут потпуно прекривен алокохолом

Језеро Неурон, које се налази близу границе Албаније и Грчке, лежи на дубини од 127 метара унутар пећине Атмос у подручју Вромонера. Користећи ЛиДАР скенирање и сонарно мапирање, истраживачки тим из Чешке је измјерио да је дуго 138,3 метра и широко 42 метра, садржавајући отприлике 8.335 кубних метара топле воде богате минералима. То је много воде да би се крило од погледа, наводи се у студији објављеној у "Интернашнал Журнал оф Спелеолоџи".

Зашто је онда подземно језеро важно нама осталима, људима који само покушавају преживјети седмицу и одржати рачун за воду разумним?

Језеро доводи у питање наше разумијевање свијета

Зато што открића попут овог помажу научницима да схвате како се подземне воде крећу, како функционишу геотермални системи и колико крхки могу бити неки подземни екосистеми.

Ово није хладна локва у туристичкој пећини. Систем је дио онога што истраживачи називају спелеогенезом сумпорне киселине, процесом у којем воде богате сумпороводоником помажу у обликовању и преобликовању пећина током времена.

Република Српска

Вишковић упутио телеграме саучешћа породицама Караџић и Паравац

У подручју Вромонера, топла вода се диже кроз пукотине, а када се сумпороводоник сусретне с кисеоником, може формирати сумпорну киселину која мијења кречњак и доприноси стварању великих подземних комора.

Мјерења у Атмосу и оближњим пећинама показују колико је окружење још увијек активно. У пећинама су измјерене концентрације водоник-сулфида у ваздуху у распону од око 2 до 22 дијела на милион на отвореним подручјима, а температуре ваздуха у пећинама у хидротермално активним просторима су између 15 и 29 степени Целзијуса.

Само језеро има константних 26 степени Целзијуса, а извори који напајају долину имају сличан хемијски састав и температуру. Истраживачи извјештавају да је укупни принос извора у подручју Вромонера око 200 литара у секунди.

Вода се креће брже него што бисте очекивали

Ево изненађујућег обрта. Можда бисте претпоставили да се дубока термална вода диже полако, попут сирупа. Али експерименти с праћењем боје показују да се систем понаша више као високо повезана водоводна мрежа.

Рад из 2026. године у Међународном часопису за спелеологију описује тестове трасирања у овом пејзажу пећина са сумпорном киселином и извјештава да брзине протока у систему Вромонер могу достићи и до 30 километара дневно, преноси "Н1".

Иста студија тврди да уски доводни канали, названи "храниоци", за које се некада претпостављало да носе нетакнуту дубоку воду, заправо могу садржавати мјешавину дубоких подземних вода и рециклиране воде из узводних пећинских језера.

Регион

Огласио се Олимпијски центар Јахорина о незгоди у којој је повријеђено дијете

У практичном смислу, то значи да оно што се дешава на површини, укључујући загађење и промјену кориштења земљишта, потенцијално може путовати кроз повезане крашке системе брже него што многи људи мисле.

Скривени екосистем са стварним улозима очувања

Топле, сумпором богате пећине нису само геолошке лабораторије. Оне могу бити домаћини необичним ланцима исхране који се ослањају на хемијску енергију, а не на сунчеву свјетлост, и који могу подржавати густе заједнице инсеката и паука.

Једна студија отвореног приступа у часопису "Диверзити" описује Сумпорну пећину у истом подручју Вромонер кањона као 520 метара дугу хипогену пећину са сулфидним потоком и језером близу улаза.

Извјештава се о температури воде од 27 степени Целзијуса и напомиње се да нивои водоник сулфида у пећинском ваздуху могу достићи и до 14 дијелова на милион у близини јаких емисија. Истраживачи такође свој рад представљају као основне податке намијењене информисању о акцијама очувања.

Сцена

Ана Николић преселила у хотел: Шта је са станом од 500.000 евра?

Заједница која се бави науком о пећинама и која ради у овој регији такође је изразила практичне забринутости. Технички извјештај о пећинском систему наводи да тим сарађује с локалним властима и ради на томе да се хипогене пећине укључе у Национални парк Вјоса , уз упозорење да би брана на грчкој страни ријеке Сарандапоро могла негативно утицати на станиште Сумпорне пећине.

И то је најважнија поента. Чак и када је језеро 127 метара под земљом, оно је и даље дио живог пејзажа изнад њега.