Научници успјешно узгојили леблебије у мјесечевој прашини: Резултат је импресиван!

Према новом истраживању Универзитета у Тексасу у Остину, одговор би могле бити управо леблебије.

Тим научника је први пут успешно узгојио и пожњео леблебије у симулираном мјесечевом тлу (реголиту), што представља значајан напредак. Истраживање је спроведено у сарадњи са Универзитетом Тексас А&М, а резултати су објављени у часопису "Сајентифик Рипортс".

Шта је Мјесечев реголит?

Сара Оливеира Сантос, главни истраживач пројекта и постдокторант на Институту за геофизику Универзитета у Тексасу, истиче да је ово велики корак у разумијевању како производити храну на Мјесецу.

„Ово истраживање се бави одрживошћу узгоја усева на Мјесецу. Како претворити реголит у плодно тло? Који природни механизми могу омогућити ту трансформацију?“, рекла је Сантосова.

Мјесечев реголит (прашина) је екстремно негостољубив за биљке: недостају му микроорганизми и органска материја, а садржи тешке метале који могу бити токсични. Иако посједује основне минерале, без додатне обраде не подржава раст.

Економија

Први раст цијена хране након пет мјесеци: Највише је поскупјела једна житарица

За експеримент је коришћен симулатор мјесечевог тла компаније "Егзолит Лабс", који вјеродостојно опонаша узорке донете мисијама Аполо. Тим је додавао вермикомпост (производ калифорнијских црвених глиста) богат хранљивим материјама и разноврсним микробиомом. Овај компост се може производити од органског отпада (остаци хране, памучна одећа, хигијенски производи) који би иначе био бачен током мисија.

Сјеме леблебија је прије садње третирано арбускуларним микоризним гљивама (АМФ). Ове гљиве стварају симбиозу са биљком: помажу у апсорпцији хранљивих материја, а истовремено смањују усвајање токсичних тешких метала.

Да ли је могућ узгој високопротеинске хране не Мјесецу?

Резултати су показали да мјешавине са до 75% симулираног реголита омогућавају нормалан раст и бербу зрелих махуна. Код већих концентрација реголита (преко 75%) биљке су показивале стрес и рано венуће. Ипак, оне третиране гљивама преживљавале су дуже и боље подносиле стрес у поређењу са нетретираним биљкама. Важно откриће је и да су гљиве успјешно колонизовале корен и преживјеле у симуланту – што значи да би их у реалним условима вјероватно требало унијети само једном.

Иако је берба леблебија велика прекретница, остају отворена питања о укусу, нутритивној вриједности и безбједности. Треба утврдити да ли су токсични метали остали у биљци и колико су леблебије здраве за астронауте.

„Желимо да сагледамо њихову изводљивост као извора хране. Колико су хранљиве? Да ли садрже све што је потребно астронаутима? Ако тренутно нису безбједне за конзумацију, колико генерација је потребно да постану?“, објашњава Џесика Аткин, докторант на Одјељењу за науке о земљишту и усевима Универзитета Тексас А&М.

Ово истраживање приближава нас идеји да астронаути на Мјесецу једног дана могу да узгајају сопствену високопротеинску храну – можда чак и направе „мјесечев хумус“.