07.03.2026
20:53
Коментари:
0
Стресан дан на послу, свађа с партнером или осјећај преоптерећености… и прије него што схватимо шта радимо, рука већ посеже за чоколадом, кексом или нечим сланим.
Ако вам је ово познато, нисте једини.
Емоционално једење, односно једење као реакција на стрес или неугодне емоције, врло је честа појава. Многи људи користе храну као начин да ублаже напетост, тугу или умор. Иако такав тренутак може донијети краткотрајно олакшање, дугорочно често оставља осјећај кривње и незадовољства.
Стручњаци објашњавају да иза ове навике стоје и биолошки и психолошки разлози. Када смо под стресом, тијело лучи хормон кортизол, који повећава апетит и жељу за калоричном храном. Истовремено, слатка и масна храна активира центре награде у мозгу и потиче ослобађање допамина, због чега се на кратко осјећамо боље.

Здравље
Ово је најгора врста рибе, а спада међу најпродаваније: Ево зашто је требате избјегавати
Управо због тога стрес често доводи до повећаног уноса хране, што потврђују и истраживања институција попут Харвард Хелт Публкинга и Америчке психолошке асоцијације. Ипак, добра вијест је да постоје једноставне стратегије које могу помоћи да прекинемо овај образац.
Један од првих корака је препознати разлику између физичке и емоционалне глади. Физичка глад долази постепено и може се задовољити различитим врстама хране. Емоционална глад обично се појављује нагло и често је везана за специфичне жеље, попут слаткиша или грицкалица.
Психолози често савјетују кратку паузу прије него што посегнете за храном. Неколико минута одмака може помоћи да се запитате да ли је ријеч о стварној глади или о потреби за утјехом.
Храна често постаје брз начин да се носимо са стресом. Међутим, постоје и друге стратегије које могу имати сличан умирујући учинак. Кратка шетња, неколико дубоких удаха или разговор с блиском особом могу помоћи да се емоције смире без потребе за храном.
Стручњаци наглашавају да емоционална подршка и осјећај повезаности с другима могу смањити потребу за стресним једењем, јер активирају сличне центре награде у мозгу као и храна.
Све више психолога и нутрициониста говори о важности свјесног једења, односно обраћања пажње на оно што и како једемо. Када једемо спорије и без дистракција, лакше препознајемо сигнале ситости и развијамо здравији однос према храни.

Савјети
Како да се риба не лијепи за таву приликом пржења?
Свјесно једење не значи строга правила или забране. Напротив, ријеч је о томе да будемо присутни током оброка и да ослушкујемо потребе властитог тијела.
Емоционално једење је искуство с којим се суочава велики број људи, посебно у периодима појачаног стреса. Умјесто да себе критикујемо због тога, стручњаци савјетују приступ који укључује разумијевање и већу свјесност властитих емоција.
Промјена навика не догађа се преко ноћи. Међутим, када научимо препознати шта стоји иза потребе за храном, много је лакше пронаћи здравије начине да се носимо са стресом.

Занимљивости
6 ч
0
Друштво
1 д
0
Савјети
1 д
0
Здравље
2 д
0
Здравље
9 ч
0
Здравље
1 д
0
Здравље
1 д
0
Здравље
1 д
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму