Нова сазнања о мозгу: Пролази кроз пет фаза, а пубертет траје до 30-тих

Научници су идентификовали пет главних „епоха“ развоја људског мозга, у једној од најобухватнијих студија до сада о томе како се неуронске везе мијењају од раног дјетињства до дубоке старости, извијестила је Н1.

Студија, заснована на снимцима мозга скоро 4.000 људи – од беба млађих од годину дана до особа од 90 година – мапирала је неуронске везе и њихов развој током живота. Истраживачи су открили пет широких фаза, подијељених у четири кључне „преломне тачке“ у којима распоред мозга прелази на другачију путању – око девете, 32, 66. и 83. године живота.

„Када се осврнемо уназад, многи од нас осјећају да је наш живот обиљежен различитим фазама. Испоставља се да и мозак пролази кроз такве ере“, рекао је професор Данкан Астл, истраживач неуроинформатике на Универзитету у Кембриџу и главни аутор студије.

„Разумијевање да се развој структуре мозга не одвија равномјерно и постепено, већ кроз неколико главних прекретница, помоћи ће нам да откријемо када и како су његове неуронске мреже подложније поремећајима.“

Најдужа ера

Период дјечјег развоја траје од рођења до отприлике девете године, када мозак улази у адолесцентску фазу – еру која просјечно траје до око 32. године.

У раним тридесетим годинама неуронске мреже мозга прелазе у „одрасли начин“ функционисања – најдужу еру, која траје више од три деценије. Трећа преломна тачка, око 66. године, означава почетак фазе „раног старења“ мождане архитектуре. Коначно, „касно старење“ мозга почиње формирати се око 83. године.

Од раног дјетињства до краја дјетињег периода, мозак карактерише „консолидација мрежа“: велики број синапси – веза између неурона – присутних у мозгу бебе постепено се смањује, при чему преживљавају само најактивније. Студија је показала да се током овог периода ефикасност можданих веза заправо смањује.

Истовремено, и сива и бијела маса мозга брзо расту, кортикална дебљина – удаљеност између спољне сиве и унутрашње бијеле масе – достиже свој врхунац, а кортикално „наборавање“, односно бразде на површини мозга, стабилизују се.

Друга епоха

Друга „епоха“ мозга, адолесцентска ера, обиљежена је даљњим растом бијеле масе и све већим усавршавањем мрежа комуникације унутар мозга. Ова ера карактерише поступно повећање ефикасности неуронских веза, што је повезано с бољим когнитивним способностима. Епохе су дефинисане тиме да мозак током њих остаје на стабилној развојној путањи, не нужно у фиксном стању.

„Ми свакако не тврдимо да ће се људи у касним двадесетим понашати као тинејџери, нити да њихов мозак изгледа као тинејџерски“, рекла је Алекса Маусли, која је водила истраживање. „Ријеч је о обрасцу промјене.“

Додала је да резултати могу помоћи у разумијевању фактора ризика за менталне поремећаје, који се најчешће појављују током адолесценције.

Мозак се мијења након порођаја

Око 32. године долази до највеће укупне промјене путање развоја. Животни догађаји, попут родитељства, могли би играти улогу у неким уоченим промјенама, иако студија то није директно провјеравала.

„Знамо да се мозак жена које роде дијете мијења након порођаја“, рекла је Маусли. „Разумно је претпоставити да би могла постојати веза између ових прекретница и онога што се догађа у мозгу.“

Од 32. године, архитектура мозга чини се стабилнијом него у претходним фазама – што се поклапа с „врхунцем интелигенције и личности“ забиљеженим у другим истраживањима. Регије мозга такође постају функционално одвојеније и компактније.

Посљедње двије преломне тачке обиљежене су смањењем повезаности између можданих регија, што се повезује са старењем и дегенерацијом бијеле масе.