Огромна аномалија у Земљином гравитацијском пољу

Тај необичан догађај, непримјетан људима на површини, тек је недавно откривен у подацима прикупљеним сателитима за праћење гравитације. Нова анализа сугерише да је узрок била огромна прерасподјела масе дубоко испод нас.

Према тиму који је водила геофизичарка Шарлот Гоњ Гурантон са Универзитета Париз Сити, та је прерасподјела вјероватно резултат фазне промјене материјала на дубини од око 3000 километара, близу доње границе плашта.

Подаци из мисије ГРАЦЕ

Аномалију је забиљежила заједничка мисија њемачког ДЛР-а и НАСА-е под називом Gravity Recovery and Climate Experiment (ГРАЦЕ), коју су чинила два сателита у орбити око Земље од 2002. до 2017. године.

Док круже у ниској орбити, сателити су изузетно осјетљиви на промјене у Земљином гравитационом пољу. Одржавају прецизну формацију, а удаљеност између њих мијења се у зависности од јачине гравитације испод њих.

Те се промјене обично повезују с промјенама у расподјели масе на површини, као што су кретање подземних вода, отапање ледењака и промјене нивоа мора, што се све очитује као ситне промјене у гравитационом пољу планета.

Потрага за дубљим узроком

Гурантон и њене колеге претпоставили су да су сателити можда забиљежили и помаке масе из дубине планета. Зато су претражили податке прикупљене током цијелог трајања мисије ГРАЦЕ, тражећи знакове аномалије која се не подудара с површинском активношћу.

Између 2006. и 2008, с врхунцем у јануару 2007, пронашли су суптилан, али огроман диполни узорак: јачу гравитацију у једном појасу и слабију одмах до њега, протежући се око 7000 километара изнад источног Атлантика. Такав узорак указује на прерасподјелу масе, а не само на њено додавање или уклањање.

Регион

Средњошколце отровали сендвичи, њих 15 хоспитализовано

Сигнал је постао још интригантнији јер се подударао с трзајем у Земљином магнетском пољу у истој регији, забиљеженим другим сателитима, познатим као геомагнетски трзај. Вјерује се да су такве промјене резултат процеса дубоко унутар планета, близу или чак у течној вањској језгри.

Искључивање површинских процеса

Истраживачи су моделирали различите сценарије како би утврдили може ли се гравитациона аномалија повезати с површинским процесима, с посебним нагласком на помицање воде. Не само да модели нису успјели објаснити локацију, размјере или вријеме аномалије, већ би количина воде потребна за стварање таквог сигнала била физички немогућа.

Након што су искључени површински процеси, тиму је преостало да утврди који су процеси дубоко испод површине могли бити одговорни.

Промјена у структури минерала

Најзаступљенији минерал у Земљином плашту је бридгманит. Под одређеним условима, он може проћи фазну транзицију, прелазећи из једне кристалне структуре у другу. То значи да се атоми унутар минерала преслажу у другачију конфигурацију, а то се догађа под изузетно високим притисцима и температурама који се природно налазе само на граници језгра и плашта.

Ова промјена у структури укључује и значајну промјену густине материјала, што би релативно брзо прерасподијелило масу у тој регији и произвело драматичне помаке у гравитационом пољу изнад. То би такође могло објаснити и геомагнетски трзај који се догодио у исто вријеме.

Наука и технологија

Први пут међу новим астронаутима више жена него мушкараца

Иако рад тима тек треба бити потврђен, постоје и друге импликације. Сеизмички подаци открили су чудне накупине материјала близу Земљиног језгра које се чине другачијим од околног материјала. Предложена локација фазног помака који је узроковао аномалију 2007. године налази се врло близу једне од тих накупина, што би могло значити да су та два феномена повезана.

„Анализирајући временске серије гравитационих градијената добијених из ГРАЦЕ-а, идентификовали смо аномалан сигнал гравитационог градијента великих размјера у источном Атлантском океану, максималан почетком 2007. године, који се не може у потпуности објаснити површинским изворима воде нити токовима течности језгра“, пишу истраживачи.

„То нас наводи на претпоставку да би барем дио овог сигнала могао одражавати брзе прерасподјеле масе дубоко у плашту.“

Колико су честе ове прерасподјеле масе и како се уклапају у шири контекст динамике Земљине унутрашњости, тек остаје за истражити. Истраживање је објављено у часопису Geophysical Research Letters.

(Индекс)