Зашто би без бакара "свијет стао"?

Управо зато аналитичари упозоравају да се свијет налази пред великим изазовом, јер потражња за бакром експлодира, док понуда све теже прати тај раст.

Економија

Ево због чега цијена бакра иде ка неслућеним висинама

Бакар је један од најбољих проводника електричне енергије, отпоран је на корозију и изузетно прилагодљив у индустријској обради. Због тих својстава користи се у готово свим секторима модерне привреде, од електроенергетских мрежа и грађевинарства, преко електронике и информационих технологија, до транспорта и индустријске аутоматизације.

Стручњаци га све чешће називају „металом електрификације“, јер без бакра не постоји прелазак на електричну енергију у широким размјерама.

Према процјенама консултантске куће С&П Глобал, глобална потражња за бакром могла би порасти за око 50 одсто до 2040. године, са приближно 28 милиона метричких тона годишње данас, на више од 42 милиона тона.

Главни разлози тог раста су развој вјештачке интелигенције и податковних центара, који троше огромне количине бакра у кабловима, серверима и системима хлађења, затим електрична возила, која користе вишеструко више бакра него класични аутомобили, обновљиви извори енергије попут вјетра и сунца, као и војна и одбрамбена индустрија, чија се улагања повећавају широм свијета.

Како је изјавио Дан Јергин, потпредсједник С&П Глобала, основни фактор раста потражње је електрификација свијета, а бакар је метал електрификације.

Док потражња снажно расте, понуда бакра не прати тај темпо. Отварање нових рудника дуготрајан је и скуп процес, јер од открића лежишта до пуне производње често прође од десет до петнаест година.

Без нових рудника и знатно већег рециклирања, С&П Глобал упозорава да би свијет могао ући у годишњи дефицит већи од десет милиона метричких тона бакра већ у наредним деценијама. Другим ријечима, готово четвртина потребног бакра могла би недостајати.

Данас су Чиле и Перу највећи свјетски произвођачи бакра, док је Кина највећи прерађивач и потрошач. Сједињене Америчке Државе, иако велика економија, увозе око половине својих потреба, што додатно компликује глобалну трговину овим металом.

Због тога бакар све више добија и геополитички значај, јер државе настоје да обезбиједе стабилан приступ кључним сировинама.

За разлику од многих других сировина, бакар нема праву индустријску замјену, не губи на значају с технолошким развојем и постаје све траженији како се свијет електрифицира. Без бакра нема енергетске транзиције, нема инфраструктуре вјештачке интелигенције, нема модерних мрежа и нема стабилне индустријске производње.

Све више аналитичара сматра да ће бакар у наредним деценијама играти сличну улогу какву је нафта имала у двадесетом вијеку. То подразумијева дугорочни притисак на цијене, повећан интерес инвеститора, јачање улоге рударских компанија, као и раст стратешке важности за државе и савезе.

У свијету који се убрзано електрифицира, бакар више није само индустријски метал, већ темељ модерне цивилизације, пише Бизнис инфо.