Поновно пронађен фосил мегалодона потврђује његову величину

То је највећи познати пршљен те врсте, пречника 23 центиметра, а његово поновно откриће је научницима пружило и нове увиде у живот изумрлог предатора, пише ScienceAlert .

Изгубљено деценијама, а затим поново пронађено

Чудесно откриће догодило се 1978. године у глинокопачу Грам у Данској, када су палеонтолози ископали двадесетак пршљенова који припадају једном мегалодону. Међу њима се један истицао пречником од 23 центиметра, већим од било ког пршљена мегалодона пронађеног прије или послије њега. Ово откриће постало је основа за процјене максималне величине џиновске ајкуле (Otodus megalodon), што указује на предатора који је владао морима током неогена.

Али 1989. године, приликом премјештања из једног складишта у друго, вриједни примјерак је тешко оштећен и од тада се води као нестао. Сматрало се да је заувијек изгубљен, све док палеонтолог и кустос Бент Ерик Крамер Линдоу из Природњачког музеја Данске није примјетио кутију са мјешаним остацима и схватио да испред себе има дијелове несталог фосила.

Потврда гигантских размјера

Поново откривени остаци су сада детаљно анализирани у новој студији, која је потврдила претходна сазнања о мегалодону, али је такође открила нове информације о његовом начину живота.

Наука и технологија

Археолози открили аномалије поред Велике пирамиде: "Ово што видимо сигурно није природна појава"

„Када су ми данске колеге први пут рекле за пршљен, нисам могао да вјерујем, али сам се одмах забринуо због његовог стања јер су ми рекли да је пронађен јако оштећен“, рекао је за ScienceAlert главни аутор Кеншу Шимада, професор палеобиологије на Универзитету ДеПол у Чикагу. „Највеће узбуђење је дошло када сам сазнао да је барем један пршљен сачувао централни дио и дијелове ивице. То је значило да је полупречник био 11,5 центиметара, односно да је пречник заиста био 23 центиметра, баш као што је првобитно забиљежено. У науци је поновљивост података кључна, па сам, када сам потврдио то мјерење, буквално викнуо: 'То је то!'“

Слагалица зуба и пршљенова

Иако је живио релативно кратко, око 20 милиона година - од прије око 23 милиона до 3,6 милиона година - мегалодон је један од најпознатијих праисторијских предатора. Део разлога за то лежи у његовој процјењеној величини, која је могла достићи и до 24,3 метра, што је отприлике дужина два градска аутобуса.

Међутим, реконструкција изгледа и величине Мегалодона је ствар стручне процјене. Пошто ајкуле имају хрскавичаве скелете, не остављају за собом много фосила. Код Мегалодона су то углавном зуби и повремени пршљенови, направљени од дебеле, калцификоване хрскавице која може да преживи процес фосилизације. Научници проучавају дјелимичне пршљенове - најкомплетнији пронађени до сада имао је 141 пршљен - и упоређују их са онима код модерних ајкула како би процјенили колико је велики могао бити древни предатор.

Кључни докази из Данске

Давно изгубљени примерак из Грама био је кључан у том погледу. Као највећи те врсте, послужио је као основа за процјене максималне познате величине тела мегалодона.

„Џиновски мегалодонски пршљенови су од великог значаја јер је величина неопходна за разумијевање биологије, еколошког утицаја и образаца географске распрострањености овог изумрлог џиновског предатора“, рекла је палеонтолог Мете Елструп из Музеја јужне Данске у саопштењу. Након што је примјерак изгубљен, све недавне процјене величине заснивале су се на фотографијама пршљена, а не на самом фосилу. Његово поновно откриће пружило је Шимади и његовим колегама кључну проверу.

„Иако су неке додатне претпоставке биле укључене у процјену дужине, поновно откриће пршљенова из Данске отклања сваку сумњу око максималног пречника пршљенова од 23 центиметра, што је било кључно за процјену дужине од 24,3 метра“, рекао је Шимада за ScienceAlert.

Неочекивани трагови у седименту

Фосили пронађени у кутији били су у лошем стању. Након што је примерак оштећен 1989. године, палеонтолог Франк Осбек је спасао фрагменте, али је кутија очигледно пала у заборав. Крамер Линдоу је идентификовао њен садржај 2017. године, али је требало времена да се састави. Истраживачи су на крају утврдили да кутија садржи два дјелимично очувана пршљена, најмање 185 малих фрагмената и неколико комада стене са отисцима пршљенова. Није јасно колико, ако уопште, оригиналног примјерка недостаје, али чак и ови остаци пружају важне информације.

Наука и технологија

Откривена нова врста паука: Има невиђену метод хватања мрава

„Дио истраживања је обухватао испитивање узорака седимената који окружују пршљенове“, рекао је Шимада. „Иако су величина и карактеристике пршљенова искључиле било коју другу врсту ајкуле, био сам изненађен када сам под микроскопом пронашао много фосилизованих ајкулиних крљушти. То је навело мој истраживачки тим да остатке ајкуле протумачи као садржај желуца мегалодона.“

Ово откриће се надовезује на недавне студије које су показале да је Мегалодон био опортунистички предатор са богатијом исхраном него што се раније мислило. То сугерише да су највећи примјерци Мегалодона можда ловили друге велике ајкуле.

Благо скривено у музејским колекцијама

Мегалодон је одавно нестао из наших океана, остављајући за собом бројне загонетке. Међутим, одговори на нека од ових питања можда већ постоје у музејским колекцијама, чекајући да буду откривени.

„Музејске колекције су изузетно важне за науку, а многа моја прошла открића заснована су на музејским примерцима сакупљеним прије много година“, рекао је Шимада за ScienceAlert. „Стога сам прилично сигуран да постоји још много историјски познатих и непознатих примјерака који још увек чекају да их научници поново открију и из њих извуку нове и узбудљиве информације.“

Истраживање је објављено у часопису Палеонтологија Електроника.

(индекс)