НАСА жели да спријечи пад телескопа од 1,4 тоне на Земљу

НАСА је ангажовала амерички стартап Katalyst Space Technologies да обави тај посао. Њихова роботска летјелица са три руке, названа Link, покушаће да сустигне телескоп Swift након лансирања са атола на Маршалским острвима у Тихом океану ракетом Pegasus, која је испуштена из авиона. Лансирање би могло да се деси већ сутра.

Свифт посматра универзум од свог лансирања 2004. године, биљежећи неке од најмоћнијих експлозија у универзуму. Али посљедњих година, због повећане соларне активности, телескоп губи висину све већом брзином, и потребно га је што прије премјестити на вишу, стабилнију орбиту како би наставио са радом, пише Асошијејтед прес .

НАСА упозорава да би слична судбина ускоро могла да задеси и свемирски телескоп Хабл, који такође постепено губи висину због повећане соларне активности. Генерални директор компаније Katalyst, Гонхи Ли, каже да би сљедећа генерација роботских летјелица његове компаније могла да продужи век трајања много већег Хабла за неколико година.

Свемирској летјелици ће требати око мјесец дана да сустигне телескоп

До сада је само Кина спровела сличну мисију, када је пре четири године успјешно помјерила сателит у вишу „гробљанску“ орбиту.

Наука и технологија

Роза планета крије слано изненађење

„Ово је први амерички свемирски робот који је извршио ову врсту мисије. НАСА има низ великих опсерваторија које би могле имати користи од ове врсте услуге. Овом мисијом показујемо да постоји потпуно нови начин одржавања свемирских летјелица“, рекао је Ли за Асошијејтед прес.

Аутономној летелици Линк биће потребно око мјесец дана да сустигне Свифт и ухвати га, а затим још два мјесеца да подигне његову орбиту са тренутних 360 на приближно 600 километара изнад Земље. Телескоп, тежак око 1,4 тоне, мора да остане изнад висине од 300 километара да би спасилачка мисија била изводљива. Према тренутним процјенама, могао би да падне испод те границе већ у октобру.

Линк је величине малог кухињског фрижидера, има распон соларних панела од 12 метара и опремљен је са три роботске руке дужине нешто више од метра. Свака рука се завршава са два хватаљка која подсјећају на руке Лего фигурица.

Уговор потписан у септембру

Ако све буде ишло по плану, Свифт би могао да настави са научним посматрањима већ у септембру. Телескоп вриједан више стотина милиона долара никада није био пројектован за поправке или снимање у свемиру, због чега Каталист признаје да је ово изузетно захтјевна мисија без гаранције успјеха.

НАСА је прошлог септембра потписала уговор са компанијом са само два захтјева: посао је морао бити обављен што је брже могуће и није смио додатно угрозити телескоп. Девет месеци касније, компанија каже да је спремна за мисију. „Морам бити искрен. Нико је вјеровао да је ово могуће. Нико није очекивао да ћемо данас бити овако далеко“, рекао је Шон Домагал-Голдман, директор одељења за астрофизику НАСА-е.

Да би купила додатно вријеме, НАСА је у фебруару искључила све Свифтове научне инструменте, успоравајући његово спуштање. Телескоп од тада није прикупљао податке.

Наука и технологија

Снажан прасак узнемирио Америку: НАСА објавила узрок, помињу 300 тона ТНТ-а

Ники Фокс, администраторка научне мисије НАСА-е, верује да се труд исплати. „Ако дозволимо да Свифт падне у атмосферу, изгубићемо телескоп и велики дио наших могућности. Тренутно немамо новца да изградимо нови који би га замијенио“, рекла је.

Свифт би могао постати важнији него икад

Домагал-Голдман истиче да није могуће спасити све свемирске летјелице али Свифт је посебан. Веран свом имену, дизајниран је да веома брзо циља новооткривене феномене попут гама-зрака и звезданих експлозија.

Са новим открићима која се очекују од свемирског телескопа Џејмс Веб, као и од предстојећег римског телескопа Ненси Грејс, Свифт, ако буде спасен, могао би постати важнији него икад као нека врста „првог реаговаоца НАСА-е“ за праћење нових космичких догађаја.

Каталист види ову мисију као почетак потпуно нове индустрије за сервисирање свемирских летјелица у свемиру. Њихов сљедећи роботски систем, чије је прво лансирање планирано за сљедећу годину, требало би да буде у стању да поправља сателите на висинама до скоро 36.000 километара.

Ли вјерује да ће једног дана стотине робота бити у орбити поправљајући и премјештајући сателите, пунећи их горивом и градећи соларне фарме, центре података и друге свемирске платформе. Ако ова мисија буде успјешна, Хабл би могао да постане сљедећи велики НАСА телескоп чији ће век трајања бити продужен роботима већ 2028. године.

(индекс)