Славни научник открио шта би се догодило људима кад би наступио крај свијета

Ријеч је о хипотетичкој ситуацији која омогућава да се на једноставан начин сагледају последице коначне брзине простирања свјетлости и гравитационог утицаја Сунца на Земљу, преноси Дејли Стар.

"Не бисмо знали ништа..."

Тајсон је описао сценарио који би за живот на Земљи имао катастрофалне посљедице. Иако је ријеч о физички хипотетичкој ситуацији, посљедице би, према његовом објашњењу, почеле да се осјећају након кратког периода током којег на Земљи не бисмо ни знали да је Сунце нестало.

“Једно од занимљивих питања у астрономији јесте шта би се догодило када би се десило нешто немогуће. Рецимо, уколико би овог тренутка Сунце једноставно нестало”, рекао је својевремено Тајсон.

Одговор почиње чињеницом да се Сунце од Земље налази на просјечној удаљености од око 150 милиона километара. Свјетлости је потребно приближно осам минута и 20 секунди да пређе тај пут. Због тога не бисмо одмах примјетили да је Сунце нестало.

Свијет

Пријетња уздрмала свијет: Ако то урадите, биће нуклеарни рат и крај планете

“Не бисмо знали ништа о тој чињеници наредних осам минута и 20 секунди“, истакао је научник.

Током тог периода, Земља би и даље примала свјетлост коју је Сунце емитовало прије него што је нестало. Другим ријечима, информација о његовом нестанку не може до нас стићи брже од свјетлости.

"Тада бисмо завршили у хладноћи"

Међутим, након тих осам минута и 20 секунди ситуација би се драматично промијенила. Земља више не би имала Сунце око којег би орбитирала.

Према Тајсоновом опису, наша планета би престала да се креће по дотадашњој орбити и наставила би пут кроз међузвјездани простор. Истовремено, нестао би и главни извор енергије за готово све површинске екосистеме.

“Тада бисмо завршили у хладноћи, живот на површини Земље прилично брзо би изумро. Не би било фотосинтезе, а она представља основу ланца исхране“, казао је Тајсон.

Наиме, фотосинтеза омогућава биљкама, алгама и одређеним микроорганизмима да користе Сунчеву енергију за производњу органске материје. Без свјетлости тај процес би престао, што би временом погодило читаве екосистеме.

“Животиње које једу биљке би угинуле, а животиње које једу друге животиње на крају би такође угинуле“, објаснио је славни научник.

Највећи проблем је храна

По овом сценарију, поједини облици живота могли би да опстану знатно дуже од површинских екосистема. Тајсон је поменуо микроорганизме који живе у дубинама океана и који не зависе непосредно од Сунчеве енергије.

“Можда би микроби на дну океана били сасвим добро, јер користе геотермалну енергију, а не од Сунца“, истакао је.

За људску цивилизацију кључни проблем био би постепени нестанак доступне хране. Преживљавање би зависило од постојећих залиха и способности да се одређено вријеме одрже услови за живот. Без Сунчеве енергије, међутим, не би било могуће одржавати постојећи систем пољопривреде, а глобалне залихе хране биле би и - посљедње.

”У зависности од тога колико конзервиране хране имате и колико сте ћебади сачували, живјећемо онолико дуго колико буду трајале залихе“, рекао је Нил Деграс Тајсон.

По његовом опису, радило би се о постепеном исцрпљивању укупне количине хране која је у тренутку нестанка Сунца већ произведена и ускладиштена.

“Колико је пиринча већ узгојено и налази се у силосима? Или пшенице, или било чега другог? На крају би посљедња особа на Земљи умрла“, закључио је, преноси Телеграф.