Зона расцјепа је достигла „критичан праг” - формира се нови свјетски океан

Ипак, "ускоро" је релативан појам! За то ће и даље бити потребно још неколико милиона година, али то је трептај ока на геолошкој временској скали, преноси портал Сајнс Алерт.

"Открили смо да је процес раздвајања у овој зони узнапредовао више и да је Земљина кора тања него што је ико раније сматрао", каже Кристијан Рован, геонаучник са Универзитета Колумбија.

"Источна Африка је у процесу раздвајања одмакла даље него што се раније мислило".

Најинтригантнија ствар у вези са овим открићем јесу његове посљедице по нашу сопствену историју. Туркана зона расцјепа у Кенији богата је фосилима раних хоминина, што указује на то да је представљала кључну локацију за еволуцију човека.

Послије "сужавања" распад је неизбјежан

Међутим, ново откриће указује на то да тај регион можда није нужно био значајнији за наше претке од било ког другог подручја у Африци, већ је могуће да су управо ови геолошки процеси створили веома повољне услове за фосилизацију.

Данашњи распоред континената на Земљи нама дјелује као нешто стално и непромјенљиво, али они се стално помјерају, додуше, изузетно споро.

Свијет

Медитеран у проблему, Јадран није изузетак: Море се драматично мијења

Прије више од 200 милиона година, сви су били спојени у један суперконтинент, а предвиђа се да ће се у далекој будућности (углавном) поново спојити.

Тамо гдје се две тектонске плоче сусрећу, настају планине. Тамо гдје се удаљавају једна од друге, настају океани.

Велики источноафрички расцеп јасан је примјер овог другог процеса. Афричка тектонска плоча тренутно се дијели на двије: огромну Нубијску плочу на западу, која обухвата највећи дио континента, и мању Сомалијску плочу, која обухвата већи дио источне обале и острво Мадагаскар.

За потребе нове студије, научници су се усредсредили на одређени дио тог система: Туркана расцјеп, који се простире стотинама километара кроз Кенију и Етиопију. Тим је анализирао претходно извршена сеизмичка мјерења у том региону и израчунао колика је дебљина Земљине коре на том подручју.

Испоставило се да је она много тања него што се очекивало: у самом средишту расцјепа дебела је свега око 13 километара. Поређења ради, Земљина кора је дуж ивица подручја расцјепа дебља од 35 километара.

А када кора зони расцјепа постане тања од око 15 километара, то значи да је ушла у фазу која се назива "сужавање". Након што достигне ту тачку, континентални распад је готово неизбежан. "Што је кора тања, то постаје слабија, што помаже у промоцији континуираног рифтовања2, каже Рован.

За неколико милиона година, завршиће ову фазу и ући у сљедећу: океанизацију. Као што име сугерише, тако се формира нови океан.

Кора ће се толико растегнути да магма избија одоздо, која се затим скупља и хлади да би формирала басен. Ово ће постати ново морско дно, како вода почиње да надира из Индијског океана.

Наука и технологија

Мистериозна "хладна мрља" све је хладнија: "То је лош знак"

Овај процес већ почиње у Афарској депресији, која се налази у сјевероисточној Африци близу Црвеног мора.

Нема случајности

Истраживачи процјењују да је Туркана расцјеп ушао у своју тренутну фазу сужавања прије око 4 милиона година, након дужег периода вулканске активности. Занимљиво је да се ово поклапа са старошћу најранијих фосила хоминина и доказа пронађених у том подручју.

Тим сугерише да ово вјероватно није случајност. Како је пукотина почела да се сужава, седиментација је почела брже да се акумулира, што је чинило савршеним за снимање детаљног записа живота који је тамо живео у то вријеме.

"Временска подударност између ове тектонске транзиције и почетка континуираних, дебелих слојева који садрже фосиле сугерише да је фаза сужења обезбједила критичне услове за очување фосила", пишу истраживачи.

"Претпостављамо да су ове тектонске промјене играле фундаменталну улогу у обликовању изузетног палеоантрополошког записа зоне рифта Туркана".

Истраживачи кажу да би будући рад могао да истражи ову везу. Истраживање је објављено у часопису Нејчр Комуникејшн, преноси Спутник.