Инвазивна врста рака пустоши Јадранско море: Како их зауставити?

Наиме, италијански научници су у море већ пустили на хиљаде ситних хоботница, у нади да ће оне помоћи у контроли њихове популације. Тим са Универзитета у Болоњи вјерује да би обична хоботница могла да буде природни савезник у борби против плавог рака, прождрљиве врсте пореклом са атлантске обале Сјеверне Америке.

„Одабрали смо хоботницу јер је она у природи изузетно моћан предатор ракова“, рекао је један од истраживача, Антонио Казалини.

Како су стигли и колика је штета

Плави ракови стигли су у Средоземље прије више деценија, највероватније путем баластних вода бродова. Међутим, посљедњих година њихова популација је нагло порасла. Италијанске власти и рибарска удружења повећање броја ракова повезују са загревањем мора и климатским промјенама.

Њихов утицај на рибарство већ је огроман. Ракови својим снажним канџама лако отварају шкољке, па су посебно тешко погођена подручја на сјевероистоку Италије, међу најзначајнијим европским регионима за производњу шкољки.

Према подацима власти региона Емилија-Ромања, плави ракови су од 2022. године у том подручју причинили штету од готово 17 милиона евра. На нивоу цијеле Италије, процјене рибарске и пољопривредне организације Колдирети говоре о штети од око 200 милиона евра.

Наука и технологија

Необична појава у водама: Китови појели најмање 800.000 тона рибе

Рибар и узгајивач шкољки Давиде Санули каже да је ситуација посебно тешка у подручјима налик лагунама у близини делте ријеке По.

„Једе све, укључујући и младе шкољке које леже на морском дну“, рекао је Санули, који учествује у пројекту Универзитета у Болоњи.

Како наводи, плави рак је у појединим деловима овог подручја „направио масакр“.

Пројекат „Octo-Blu“

Ови ракови су одлични пливачи, могу да достигну тежину од око једног килограма и имају мало природних предатора. Управо зато италијански истраживачи покушавају да пронађу начин да повећају број њихових природних непријатеља.

Пројекат „Octo-Blu“, покренут прошле године уз финансијску подршку региона Емилија-Ромања, заснива се на узгоју младих хоботница које се потом пуштају у море.

У лабораторији у лучком граду Чезенатику истраживачи узгајају младе хоботнице у великим бијелим базенима. Када достигну одговарајућу фазу развоја, хиљаде њих пребацују у велике пластичне кесе и одвозе на пучину.

Хоботнице се потом пуштају у близини подводних гребена, гдје су претходно постављена вјештачка склоништа од цемента и глине. Циљ је да им се омогући да се што лакше прилагоде и опстану у природном окружењу.

Од јуна је у море пуштено око 80.000 младих хоботница, а истраживачи желе да тај број удвоструче до краја августа.

„Идеја је да се успостави мала заједница близу обале како би могла боље да се бори против ширења плавог рака“, објашњава Казалини.

Ограничења и други предатори

Истраживачи не крију да пројекат има ограничења. Обичне хоботнице углавном не живе у топлим и пјешчаним водама карактеристичним за лагунска подручја у којима плави рак причињава највећу штету. Због тога би њихов утицај управо на најугроженијим мјестима могао да буде мали.

Стручњаци зато истражују и друге потенцијалне предаторе. Бранцин би, према неким проценама, могао да буде ефикаснији у борби против плавих ракова, док тим из Болоње проучава и јегуље, које се хране јајима ракова.

Наука и технологија

Научници планирају пут до Марса: Колико траје пут и која је путања најбоља?

Ипак, научници верују да би, уколико се пројекат покаже успешним, сличан приступ могао да помогне у ограничавању броја плавих ракова и смањењу њиховог утицаја на морски екосистем Јадрана.

Колико је проблем озбиљан најбоље показује репродуктивна способност плавог рака.

„Плави ракови имају невјероватан репродуктивни потенцијал и стопу плодности“, рекао је истраживач Пјетро Емануели са Универзитета у Болоњи.

Једна женка може да положи милионе јаја, од којих се већина излегне. Иако само дио младунаца доживи одрасло доба, истраживачи сматрају да би чак и један предатор могао да направи разлику.

Ако би хоботница ухватила само једну женку плавог рака, њен утицај на популацију могао би да буде значајан.

Због тога италијански научници сада покушавају да одговоре на питање које звучи готово невјероватно: да ли би хиљаде хоботница могле да помогну у спасавању Јадрана од инвазивних плавих ракова?

(спутник србија)