ШОК откриће код мишева, има назнака да га имамо и ми

Најновије такво откриће налази се у глави. У студији објављеној у часопису „Нејчер“ (Nature), биолози са Медицинског факултета Универзитета Вашингтон (Washington University – WashU) у Сент Луису описали су нови имунолошки орган унутар лобање. Чини се да са те стратешке позиције дјелује као „безбједносна станица“ која помаже у борби против рака мозга у најранијој фази.

Наука и технологија

Научници развили технологију која анализом гласа открива поремећаје мозга

За сада је орган пронађен само код мишева, али истраживачи наводе да постоје назнаке да га имају и људи. Ако се те структуре успију додатно ојачати, то би могло отворити нове могућности у лијечењу смртоносних облика рака мозга.

Имунолошка испостава у лобањи

„Ова студија показује да коштана срж лобање није само структурни оквир. Она садржи до сада непрепозната средишта за специфичне имунолошке реакције мозга“, објаснио је Џонатан Кипнис, неуроимунолог на Универзитету Вашингтон и главни аутор студије.

Наука и технологија

Нови приступ у лијечењу Алцхајмерове болести: Побољшања видљива послије три мјесеца

„Откриће ове локализоване имунолошке нише мијења наше схватање интеракција нервног и имунолошког система и отвара нове правце за лијечење тумора мозга и других неуролошких болести.“

Људско тијело има два одвојена имунолошка система: један за централни нервни систем, који обухвата мозак и кичмену мождину, и други за остатак тијела. Дуго се сматрало да су та два система потпуно одвојена. Наиме, имунолошке ћелије из периферног система могу изазвати проблеме ако доспију у мозак. Познато је да неке од њих доприносе развоју неуродегенеративних болести јер осјетљива нервна ткива могу оштетити агресивни механизми који иначе дјелују у другим дијеловима тијела.

Наука и технологија

Откривено на шта може да утиче неандерталски ген

Ипак, све већи број истраживања указује на то да постоји више преклапања него што се раније мислило. У претходним радовима аутори ове студије идентификовали су сићушне канале који воде из можданог ткива, кроз спољашњу заштитну опну (дура матер), директно у коштану срж лобање.

У новом истраживању научници су користили флуоресцентне протеине како би пратили кретање молекула кроз те канале. Пратили су их од неурона до коштане сржи лобање, гдје су их лоцирали у структурама налик герминативним центрима. Ријеч је о формацијама које иначе настају у лимфним чворовима и служе као „центри за обуку“ имунолошких ћелија.

Поједностављено, неискусне Б-ћелије улазе у те центре, гдје се убрзано множе и специјализују. Друге имунолошке ћелије дају им „мете“, односно информације о специфичним патогенима, након чега оне крећу у акцију. У овом случају, ти центри су стратешки смјештени близу мозга како би могли брзо да реагују, без потребе за активирањем помоћи из удаљенијих дијелова тијела.

Наука и технологија

Људски мозак може да складишти невјероватну количину информација: Као 20.000 паметних телефона

„Никада раније нисмо видјели такве структуре у здравој коштаној сржи“, изјавио је Јанг Хјун Парк, ћелијски биолог на Универзитету Вашингтон и први аутор студије.

„Ово је важно откриће које указује на то да сложен мозак захтијева властите специјализоване имунолошке структуре за одбрану.“

Тестирање на мишевима

Истраживачи су своју теорију тестирали на мишевима са глиомом, изузетно агресивним обликом рака мозга. Мијењали су активност тих лимфних структура тако што су испод власишта наносили хидрогел са једињењима која подстичу или сузбијају имунитет. Мишеви код којих је рад тих структура био ометен имали су знатно агресивније туморе и нижу стопу преживљавања од контролне групе.

Наука и технологија

Научници открили да мозак слуша чак и када смо без свијести?

С друге стране, мишеви који су примили мјешавину три протеина за јачање имунитета показали су снажнију реакцију својих лимфних структура у лобањи. Ефикасније су се борили против тумора, што им је значајно продужило живот.

Нови приступ лијечењу неуролошких болести

Налази на мишевима не морају се нужно пресликати на људе, али истраживачи истичу да су фоликуларне Т-ћелије већ раније откривене у коштаној сржи људске лобање. То би могао бити јасан показатељ да се сличне структуре налазе и у људским главама.

Ако се то потврди, могло би доћи до великог напретка у борби против рака мозга. Хидрогел убризган испод власишта далеко је мање инвазивна метода од сложене операције мозга ради уклањања тумора.

„Ово откриће из темеља мијења наше разумијевање неуроимунологије“, закључио је Кипнис.

„Сазнање да се мозак за одбрану ослања на прве интервентне јединице у околној лобањи могло би промијенити приступ развоју терапија за многа неуролошка стања, укључујући Алцхајмерову и Паркинсонову болест, шизофренију, дуги ковид (long COVID) и многе друге болести са имунолошком компонентом. Такве терапије могле би директно да циљају та имунолошка средишта кроз лобању, без значајнијих нежељених ефеката на остатак тијела.“

(Индекс)