Медитеран у проблему, Јадран није изузетак: Море се драматично мијења

Научници су Медитеран означили као "жариште" климатских промјена, а очекује се да ће се његове воде загријати за два до шест степени до 2100. године, преноси АП.

Инвазивне врсте присутне деценијама

Топлотни таласи ће вјероватно постати чешћи и екстремнији, тврде стручњаци за климатске и еколошке промјене, а океанографи сматрају да је кључни фактор загревања то што је море затворени базен и јер топлота не може да се распрши као у пространству океана.

Генерална комисија за рибарство у Медитерану при организацији УН за храну и пољопривреду саопштава да су инвазивне врсте присутне деценијама, али да се њихово ширење убрзало након почетка 2000-их, што се поклопило са порастом температуре мора, а ове врсте се сада крећу ка Француској и Шпанији пошто су ушле кроз Суецки канал.

Као примјер наводи се риба лав, која је први пут забиљежена у источном Медитерану 2012. године и брзо се проширила ка западу.

Регион

Излиле се фекалије на познатој плажи, испод елитног насеља: "Неко то ради намјерно"

Морски биолог из Института за морске биолошке ресурсе и биотехнологију Националног истраживачког савета Италије, Ернесто Азуро, оцјењује да је "Медитеран наших дедова, предака и древних Грка и Римљана заувек изгубљен", а да су многе промјене неповратне.

Катастрофа у плићаку

Азуро додаје да је загревање вода створило привлачан нови дом за инвазивне врсте попут пегаве рибе надувњаче (познате и као риба зец), која се сматра "прождрљивим предатором и најгорим освајачем".

"Медитеран ће бити још сиромашнији, чак и са мање врста, једноставно зато што климатске промјене заиста чине овај дио Медитерана, посебно источни дио Медитерана, заиста непогодним за аутохтоне врсте", рекао је.

Додаје и да је у Медитерану идентификовано око 1.000 инвазивних врста, од којих је 800 чврсто успостављено, као и да су плићаци источног Медитерана изгубили 93 одсто своје популације мекушаца - дуж јадранске обале, некада обилне дагњама, скоро све су угинуле због температуре мора која је понекад прелазила 30 степени.

"Од Венеције на сјеверу до Барија на југу изумирање је било спектакуларно. Осим ако не пронађемо популацију способну да преживи кроз ове различите климе, будућност дагњи ​​није срећна будућност, барем у Јадранском мору", рекао је он.

"Хитно питање за човечанство"

Научници разговарају и о томе како би приобалне заједнице могле да се носе са новим врстама јер неке врсте, попут рибе лав, имају "јасне економске користи јер се у неким земљама продају по веома високим цијенама", рекао је Азуро.

Кипар је, због близине Суецког канала, први осјетио утицај ових инвазивних риба - рибе лавови су потиснуле аутохтоне врсте попут црвеног ципла, на ужас локалних рибара, који су видели како се локалне сорте популарне међу купцима знатно смањују.

Наука и технологија

Средоземље какво смо познавали заувијек је изгубљено

Затим, ту су и рибе зечеви које могу да прождиру алге са морског дна, чиме уништавају станиште многих аутохтоних врста.

Зоолог са италијанског Високог института за заштиту и истраживање животне средине Пјеро Ђеновези Папик каже да знамо шта треба да се уради - да се смањи употреба фосилних горива.

"Али, то је дефинитивно хитно питање за човјечанство и сви знамо рјешења, али наравно да захтијевају глобалну и заједничку визију", рекао је он.

"Ово је технички изводљиво..."

Папик каже да је прекасно да се преокрене ширење инвазивних врста у Медитерану, али да постоје практични начини за ублажавање утицаја.

Први је да се спријечи њихова даља миграција спровођењем међународног споразума који обавезује националне власти да третирају баластне воде унутар долазећих бродова који могу да превозе такве врсте.

"Ово је нешто што је технички изводљиво и што може да смањити број нових страних врста за 95 до 99 одсто. Друга тактика је третирање трупова бродова посебном бојом која спрјечава нежељене аутостопере да се закаче". рекао је Папик.

Додаје и да је један од начина промјена политике рибарства како би се омогућило аутохтоним врстама да поврате дио свог броја, попут узгоја мекушаца који су мање подложни страном плавом раку.

"У наредним годинама, мислим да ће изазов бити обнова, проналажење нових начина за обнављање животне средине", закључио је Папик.

(телеграф)