Средоземље какво смо познавали заувијек је изгубљено

Научници упозоравају да су неке промјене већ неповратне и да ће озбиљно утицати на рибаре и приобалне заједнице које генерацијама зависе од мора.

„Медитеран наших дједова, наших стараца и старих Грка је заувијек изгубљен. Многе од ових промјена су неповратне“, рекао је морски биолог Ернесто Азуро из Италијанског националног истраживачког савјета, преноси АП .

Главни узрок загријавања мора су климатске промјене, првенствено изазване сагоревањем нафте, угља и гаса. Средоземно море је посебно рањиво јер је готово затворени басен из којег се топлота не може расипати као у отвореним океанима.

Море би се могло загријати за шест степени до краја вијека

Средоземно море се сматра једним од жаришта климатских промјена. Према научним процјенама, температура његових вода могла би порасти за два до шест степени до 2100. године, док ће морски топлотни таласи постати чешћи и интензивнији.

Друге процјене, у зависности од сценарија емисија и посматраног подручја, предвиђају пораст температуре мора од око 1,8 до 3,5 степени.

Топлија мора погодују врстама које улазе у Средоземно море углавном кроз Суецки канал. То укључује отровне рибе надувњаке, ватрогасне рибе и рибе зечеве, које се брзо шире ка западу, укључујући подручја дуж Италије, Француске и Шпаније.

Свитац је први пут забиљежен у источном Медитерану 2012. године, након чега се брзо проширио ка западу. Његове отровне бодље могу озбиљно повредити људе, док је риба пухач отровна и потенцијално смртоносна ако се поједе.

Око 1.000 инвазивних врста откривено у Медитерану

Према Азуру, до сада је у Средоземном мору идентификовано око 1.000 инвазивних врста, од којих се приближно 800 већ трајно настанило.

Свијет

Код обале уловљена веома отровна риба дуга пола метра: Стручњаци страхују брзог ширења

Посљедице су посебно видљиве у источном Медитерану, гдје је 93 одсто популација мекушаца у плитким водама нестало. На Кипру су свици потиснули неке аутохтоне врсте које су традиционално биле важне за рибаре, попут љубимца.

Зечје рибе такође узрокују велику штету прождирући алге са морског дна, уништавајући станишта потребна бројним аутохтоним врстама.

„Средоземље ће бити још сиромашније и имаће још мање врста јер климатске промјене, посебно у његовом источном дијелу, стварају услове који више нису погодни за аутохтоне врсте“, рекао је Азуро.

Дагње скоро изумрле дуж дијела Јадрана

Научници такође упозоравају на масовно изумирање дагњи ​​дуж италијанске јадранске обале. Температура мора је на неким мјестима прешла 30 степени, а од Венеције до Барија забиљежен је готово потпуни изумирање некада бројних популација.

„Број жртава је спектакуларан. Ако не пронађемо популације које могу да преживе у новим климатским условима, будућност дагњи, барем у Јадранском мору, није срећна“, рекао је Азуро.

Промјене неће утицати само на природу. Нестанком аутохтоних врста, рибари губе улов који њихови купци познају и траже, док се читава приобална подручја морају прилагодити новим врстама и другачијем начину живота далеко од мора.

Инвазивне врсте се више не могу потпуно елиминисати

Стручњаци сматрају да је прекасно да се потпуно заустави ширење инвазивних врста, али да се посљњедице могу ублажити.

Једна од опција је подстицање риболова јестивих врста као што је ватрена риба и њихово увођење у ресторане и продавнице. Рибарима би се такође могло платити да улове нејестиве или отровне врсте као што је надувна риба, које би затим биле безбједно уништене.

Регион

Жена у штиклама прошетала по плићаку: Хит снимак са плаже изазвао бројне коментаре

Додатно ширење би се могло смањити обавезним третманом баластних вода бродова, које преносе стране врсте између мора. Према ријечима стручњака, такве мјере могу смањити уношење нових врста за 95 до 99 процената. Специјални премази на труповима бродова такође могу спријечити пренос организама.

„Знамо шта треба да урадимо. Морамо да смањимо употребу фосилних горива. Ово је хитно питање за човјечанство, а рјешења су нам позната, али захтијевају заједничку глобалну визију“, рекао је зоолог Пјеро Ђеновези Папик из Италијанског института за заштиту и истраживање животне средине.

(индекс)