Како су живјели древни људски преци: Шта су показали отисци стопала стари 1,43 милиона година

Истраживачи су пронашли 21 отисак стопала који припадају осам јединки ове врсте, за које сматрају да су се заједно кретале преко муљевите површине.

Шта откривају отисци

На основу облика стопала и начина хода, закључили су да су трагове вјероватно оставиле одрасле мушке јединке. Откриће указује да су се мушке јединке врсте Параантропус боисеи понекад кретале у групама без женки и младунаца, пружајући нови увид у њихову друштвену организацију.

„Ово је невјероватан увид у то како су ови хоминини изгледали, како су ходали и како су међусобно комуницирали и повезивали се са окружењем“, рекао је палеоантрополог Кевин Хатала, водећи аутор студије објављене у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.

Изглед и начин живота

Парантропус боисеи углавном је познат по фосилима лобање и зуба. Имао је веома снажну вилицу, велике кутњаке и коштани гребен на врху лобање који је служио за причвршћивање снажних мишића за жвакање. Научници сматрају да се хранио чврстом биљном храном, укључујући траве, мочварне биљке, орашасте плодове и семе.

Отисци указују да је ова врста била крупнија него што се раније претпостављало, висока до око 1,83 метра и тешка приближно 75 килограма, што је приближно величини врсте Хомо еректус, која је живела у истом подручју.

Друштво

Руски научници развили програм за бржу рехабилитацију пацијената уз помоћ робота

Истраживачи наводе да није познато зашто се група кретала уз обалу језера. Могуће је да су тражили храну или воду, патролирали подручјем или се једноставно кретали заједно.

Друштвена структура и нестанак

Једна од хипотеза је да је ријеч о групи мушких јединки без партнерки, слично друштвеним структурама које постоје код неких примата, попут горила, гдје доминантни мужјак контролише приступ женкама.

Парантропус боисеи појавио се пре око 2,3 милиона година, а изумро је прије приближно 1,2 милиона година, вјероватно усљед климатских промјена које су утицале на доступност хране. Научници не искључују ни конкуренцију са врстом Хомо еректус, која је живјела у исто вријеме и можда користила сличне изворе хране.

Откриће је, према истраживачима, један од ријетких доказа који не говори само о анатомији древних хоминина, већ и о њиховом понашању и начину живота.

(спутник србија)