Руски научници утврдили колико човјек може да живи: Одговор ће вас изненадити

Њихов модел показао је да би просјечан животни вијек у таквим условима могао да достигне између 146 и 194 године, а у неким теоријским случајевима могао би да буде и знатно дужи.

Човјек можда не може да живи вјечно, али би граница људског живота могла да буде много даље него што данас замишљамо. Иако истраживачи првобитно нису намјеравали да утврде крајњу границу људског живота, већ да испитају како различити биолошки процеси доприносе старењу, њихова анализа указала је на само један механизам који би могао да ограничи живот, чак и ако би остали узроци старења били успјешно контролисани.

Ријеч је о соматским мутацијама - ситним, случајним променама у ДНК које могу да настану приликом деобе ћелија. Људски организам поседује веома ефикасне механизме за препознавање и исправљање таквих грешака, али они нису савршени, па се дио мутација током живота ипак задржава и постепено нагомилава.

Занимљивости

Ово је човјек који је извлачио отров из змија голим рукама, уједен више од 170 пута, а доживио је 100 година

Већина тих промјена је безопасна и не оставља примјетне посљедице. Неке, међутим, могу да допринесу настанку рака. Истраживачи су пошли корак даље и поставили питање шта би се догодило када би медицина у будућности могла успјешно да контролише рак, као и друге механизме повезане са старењем.

Према моделу научника из Сколковског института за науку и технологију у Русији, нагомилавање соматских мутација ни тада не би престало. Када би их током живота постало превише, оне би постепено нарушавале нормалан рад ћелија, оштећивале ткива и на крају могле да доведу до отказивања органа. Управо због тога овај процес би могао да представља својеврсну биолошку границу људског животног вијека.

Како човјек стари, његов организам пролази кроз велики број промјена које заједно називамо старењем. На биолошком нивоу, оне обухватају различите процесе - од скраћивања теломера (заштитних завршетака хромозома), до слабљења способности ћелија да уклањају отпадне материје. Соматске мутације представљају само један дио тог сложеног процеса, али би њихов значај могао да постане много већи уколико би остали механизми старења једног дана могли да се успоре или зауставе.

Република Српска

Потресна присјећања на монструозности усташа: Тјерали су нас да гледамо закланог човјека

Резултати, објављени у научном часопису "Нејчер", су показали да би, у хипотетичком сценарију у којем медицина може да контролише све друге механизме старења, просјечан животни вијек човјека могао да износи између 146 и 194 године. Тачна процјена зависи од варијанте модела која се користи.

Разматрали су и много екстремније сценарије - према њиховим прорачунима, у изузетним теоријским условима човјек би могао да достигне чак 627 година живота. Та бројка, међутим, не представља очекивани животни век, већ крајњу теоријску вриједност добијену моделом под веома специфичним претпоставкама.

Дакле, чак и када би у будућности био пронађен начин да се спрече или лијече готово сви познати механизми старења, модел не указује на могућност бесмртности. С друге стране, показује да би потенцијални људски животни вијек могао да буде знатно дужи од онога који данас сматрамо уобичајеним.

Иако научници не очекују да ће људи ускоро почети да живе вијек и по или два, резултати модела могли би да помогну у разумијевању тога који делови организма представљају највећи изазов за будуће терапије усмјерене на продужење живота, преноси руски портал "Новости".

(рт балкан)