Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Истраживачи са Универзитета Дарам открили су да је катаклизма у директном судару са галаксијом Гаја Енкелад довела Млечни пут у његов садашњи положај.
Астрономи су пронашли доказе да се Млијечни пут преврнуо на страну након директног удара налетеле галаксије много прије него што је Сунчев систем настао.
Тај катаклизмични судар десио се прије око десет милијарди година, кад је Млечни пут директно ударила патуљаста галаксије Гаја Енкелад, позната и као – из чисто астрономских разлога – Гаја Кобасица.
Млијечни пут је раскидао уљеза и апсорбовао његове звијезде, али је хаос изазван овим догађајем вјероватно преврнуо читав диск Млечног пута за више од 90 степени у положај који видимо данас.
Астрономи са Универзитета Дарам су користили симулације на суперкомпјутерима да би показали да су галаксије сличне Млечном путу укључене у фронталне сударе са галаксијом Гаја Кобасица вјероватно доживеле „превртање диска“ које драстично, иако споро, реоријентише галаксију.
„То вјероватно захтијева барем неколико стотина милиона година“, кажу истраживачи.
Откриће је остварено током испитивања необично споре ротације звијезда у халоу Млечног пута. Хало је риједак, отприлике лоптаст облак звијезда који окружује галаксију. Већина звезда у халоу првобитно је формирана у мањим галаксијама које су залутале превише близу Млечном путу и ујединиле се током времена.

Наука и технологија
Откривен први могући егзомјесец ван Сунчевог система који кружи око мртве звијезде
Раније опсервације мисије Гаја, Европске свемирске агенције, показују да звијезде у диску Млечног пута орбитирају око срца галаксије брзином од око 220 км у секунди. Међутим, дуготрајна мистерија окружује звијезде у звезданом халоу, које круже знатно спорије око галактичког центра - око 25 км у секунди.
У потрази за објашњењем ове разлике, научници су се окренули компјутерским симулацијама еволуирајућих галаксија сличних Млечном путу. Симулације су показале да галаксије завршавају са спорим звијездама у халоима ако их директно погоде оближње галаксије велике као Гаја Кобасица и затим доживе превртање диска.
Древни судар је откривен 2018. године, кад је међународни тим астронома користио опсервације из мисије Гаја ради мапирања путање звијезда кроз Млијечни пут.
За неке је утврђено да имају радикалне орбите у облику кобасице, што су истраживачи пратили до распада патуљасте галаксије док је пролазила право кроз срце Млечног пута. Екстремне орбите звезда су непобитан доказ колосалног судара и разлог назива Гаја Кобасица.
Астрономи сад виде овај судар као посљедње велико спајање наше галаксије и одређујући догађај у историји Млечног пута. То је битно преобликовало галаксију, стварајући испупчење у центру и доминирајући звезданим халоом.

Наука и технологија
Астрономи открили шећер у свемиру који би могао бити кључан за настанак живота
Иако класификована као патуљаста галаксија, Гаја Кобасица је садржала звијезде, гас и тамну материју, чија маса је била више од 10 милијарди пута већа од масе Сунца. Следећи огроман поремећај се можда неће догодити за још неколико милијарди година, кад се оближња патуљаста галаксија позната као Велики Магеланов облак споји са Млечним путем.
Још једно спајање је већ у току, са много мањом патуљастом галаксијом Стрелац. Очекује се да ће то имати много мање драстичан утицај на наше космичко суседство. Та галаксија није тако масивна као што је Гаја Кобасица била, па неће толико утицати на Млијечни пут, а и Млечни пут је сад много масивнији него тада, кажу истраживачи.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Друштво
5 д
0
Наука и технологија
1 седм
0
Наука и технологија
1 седм
0
Наука и технологија
1 седм
0
Наука и технологија
11 ч
0
Наука и технологија
15 ч
0
Наука и технологија
16 ч
0
Наука и технологија
1 д
1Најновије
07
58
07
57
07
53
07
46
07
39
Тренутно на програму