Њемачка подморница потопљена прије 100 година: Њен терет и даље трује море

Живот је изгубило 27 чланова посаде, а на морском дну остао је и њен опасан терет - 18 мина и шест торпеда.

"Имали смо велику помоћ морнарице"

Деценијама нико није знао гдје се подморница налази, а онда је 2016. године дански ронилац Герт Норман Андерсен поново пронашао олупину на дну Сјеверног мора, заједно с њеним теретом.

Цивилно роњење на тој локацији било је забрањено због ризика, али научницу Катрине Јул Андресен са Универзитета у Орхусу то није одвратило од истраживања. Жељела је да утврди да ли експлозивни материјал “цури” из олупине и какав би утицај могао да има на морски свијет.

У оквиру ширег пројекта лоцирања и проучавања опасних олупина у Северном мору, Андресенова и њени сарадници су сарађивали с Краљевском данском морнарицом, како би истражили мјесто на којем лежи СМ УЦ-30.

“Имали смо велику помоћ морнарице. Пошто су добили упутства, заронили су и прикупили узорке седимента, воде и живих организама са различитих дјелова олупине, као и са морског дна”, објаснила је научница.

Војни рониоци направили су фотографије и видео-снимке, што је истраживачима омогућило да процјене стање олупине и утврде колико су мине изложене спољашњој средини. Резултати су показали да проблем није само “потенцијалан”.

“Пронашли смо трагове ТНТ-а у живим организмима и на морском дну“, рекла је Андресенова.

Свијет

Тихо је поринута "подморница судњег дана"

Загађење се, дакле, заиста догађа. Међутим, кључно питање било је колико је оно значајно и колико далеко од олупине његови ефекти могу да се прошире на морски екосистем.

Необичан експеримент са дагњама

Андресенова сматра да је извор загађења за сада релативно локализован, али упозорава да би проблем могао да се погорша како се олупина буде даље распадала, а све већа количина експлозивног материјала из мина долазила у контакт с морском водом.

“Многа од ових хемијских једињења су токсична и представљају пријетњу морској средини и организмима који у њој живе“, наводи научница.

Да би утврдили какве посљедице такво загађење може да има на морске организме, истраживачи су спровели теренски експеримент. Поставили су плаве дагње (Мyтилус едулис) на три олупине у Сјеверном мору, међу којима је била и подморница СМ УЦ-30, и оставили их тамо 11 недјеља.

Пошто су дагње на почетку експеримента потицале из приближно истих услова узгоја, разлике које су се појавиле до његовог завршетка могле су послужити као показатељ “утицаја средине” у којој су биле изложене олупинама с експлозивним материјалом.

Наравно, између различитих локација на којима се налазе олупине постоји низ других фактора који могу да утичу на раст и здравље морских организама. Ипак, концентрације ТНТ-а и његових једињења, 4-АДНТ и 2-АДНТ, пружиле су истраживачима прилично јасну слику о томе које олупине представљају већи ризик по животну средину.

Поменута два једињења настају када ТНТ разграђују бактерије или када се подвргне хемијским реакцијама у морској води, преноси Сајенс Алерт.

Код остатака СМ УЦ-30 пронађен је посебно важан детаљ. Иако је било познато да све три олупине носе муницију, мине у немачкој подморници биле су једине у директном контакту са морском водом. Због тога су биле изложене интензивној корозији.

У дигестивним жлијездама дагњи научници су пронашли различите нивое накупљања ТНТ-а и његових једињења, што је указивало на негативне ефекте повезане са олупинама које садрже муницију.

"Могу се уочити значајне разлике"

Највеће концентрације ових супстанци забиљежене су управо код дагњи које су биле постављене у близини СМ УЦ-30. Код њих су истовремено регистровани и најизраженији показатељи оксидативног стреса и поремећаја метаболизма.

“Могу се уочити значајне разлике у активности ензима укључених у процесе детоксикације“, навели су аутори истраживања.

Свијет

Нови извјештај открива детаљне разлоге имплозије подморнице Титан

Другим ријечима, анализа организама који живе у непосредној близини олупине подморнице показала је да хемикалије које потичу из старе муниције нису само присутне у околини, већ да су повезане и са физиолошким промјенама код морских организама.

СМ УЦ-30 није усамљен случај. Хиљаде олупина из ратова широм свијета и даље леже на морском дну, а многе од њих још садрже муницију.

Деценије проведене у сланој води остављају траг. Метални омотачи који штите експлозив временом кородирају, чиме се повећава могућност да њихов садржај доспе у околну средину.

Размјере проблема посебно су велике у водама сјеверне Европе. Стручњаци процјењују да се у њемачким водама Сјеверног и Балтичког мора налази око 1,6 милиона тона конвенционалне муниције - односно класичних експлозивних средстава, за разлику од нуклеарног или хемијског оружја.

Већи дио потиче из Првог и Другог свјетског рата, а значајна количина муниције намјерно је одлагана у море након завршетка ратова.

Уклањање таквог наслеђа није једноставно. Детонирање муниције може да прошири загађење и додатно погорша проблем, док је извлачење експлозивних средстава опасно и веома скупо.

Истраживање је објављено у часопису Marine Pollution Bulletin.