Тихо је поринута "подморница судњег дана"

Ријеч је о подморници од 10.000 тона, намјенски пројектованој за ношење до шест нуклеарних торпеда „Посејдон“, најновијег оружја у руском арсеналу, познатог као „оружје судњег дана“.

Руски медији извјештавају да ти аутономни уређаји имају сопствене нуклеарне реакторе. Након лансирања на отвореном мору, нечујно се крећу према циљу и под водом активирају бојеву главу. Експлозија је разорна и може изазвати снажан цунами. Процјењује се да им је домет већи од 9.600 километара, што им омогућава дуго задржавање на мору, а могу заронити до дубине од 1.000 метара.

Посљедњих дана све се чешће чују гласови у Москви који позивају Владимира Путина да употријеби „Посејдон“ против Велике Британије. Тиме би се, сматрају, одговорило на одлуку Лондона да пошаље Украјини дронове коришћене за нападе дубоко на руској територији.

„Дајте Британцима три дана да науче да дишу под водом, а затим их погодите Посејдоном“, поручио је Владимир Соловјов, водитељ на руској државној телевизији.

Ове поруке поклопиле су се са тестирањем „Хабаровска“, а услиједила је и изјава руске амбасаде да ће Лондон платити „већу цијену“ што више помоћи буде слао Кијеву. Британски премијер Енди Бернам (Andy Burnham) одбацио је упозорење и нагласио да Британија остаје поуздан савезник. Иако се „Посејдон“ сматра опасним и кредибилним оружјем, стручњаци процјењују да су мале шансе да ће га Москва заиста употријебити.

Др Ричард Коноли (Richard Connolly), стручњак за руску одбрамбену политику са Краљевског института уједињених служби (RUSI), сматра да се треба запитати коме су те поруке упућене.

„Посејдон је, могли бисмо рећи, 'ексклузивна' способност. Не производи се масовно и дизајниран је за најгори могући сценарио. Када би урадили оно што предлажу руски ТВ водитељи, суочили би се са одмаздом британског нуклеарног система 'Трајдент' (Trident). Зато то неће учинити, јер знају какву би цијену платили“, објашњава Коноли.

Спецификације торпеда

Нуклеарни торпедо „Посејдон“ дугачак је 24 метра. Носи нуклеарну бојеву главу од два мегатона, што је 130 пута јаче од атомске бомбе бачене на Хирошиму. Сопствени нуклеарни реактор омогућава му практично неограничен домет, а за кретање користи пумпно-млазни погон (pump-jet propulsion).

Која је сврха овог подводног оружја за масовно уништење, осим показивања силе?

Историја пројекта

Идеја о „Посејдону“ потиче из педесетих година прошлог вијека, када су совјетски научници тражили начин да заобиђу америчку одбрану. План је био допремити хидрогенску бомбу до америчке обале и детонацијом изазвати цунами који би уништио градове или поморске базе.

Совјетски планери на крају су одбацили идеју као непрактичну. Војни команданти сумњали су да се могу довољно приближити обали, а тада није било могуће уградити нуклеарни реактор у торпедо, па је домет био ограничен на 30 до 50 километара.

Концепт је оживљен почетком 2000-их због руске забринутости да САД развијају противбалистичке системе који би могли неутралисати њихове интерконтиненталне ракете. Као одговор, Русија је развила „Посејдон“ и крстарећу ракету на нуклеарни погон „Скајфол“ (Skyfall). Она је дизајнирана за лет преко Јужног пола како би избјегла америчку одбрану и осигурала способност другог удара.

Свијет

Погледајте како дејствује ново руско најмоћније оружје

Русија је до сада најавила планове за набавку најмање 30 торпеда „Посејдон“ и четири подморнице носача. Ипак, вјерује се да је за сада почела само градња „Хабаровска“. Старија подморница „Белгород“ такође је преиначена за ношење овог оружја, које у НАТО-у носи ознаку „Кањон“ (Kanyon).

Начин дјеловања и стратешка улога

У теорији, тешко уочљива подморница могла би лансирати „Посејдон“, који би као комбинација дрона и пројектила аутономно и споро пловио према циљу. Његов нуклеарни погон значи да може прећи готово сваку удаљеност, а „Хабаровск“ би га могао испалити седмицама унапријед, објашњава Вилијам Алберк (William Alberque), бивши званичник за контролу наоружања у НАТО-у и америчкој влади.

„Тај систем могао би се притајити и затим дјеловати као идеално оружје за други удар“, додаје Алберк. „Истовремено је и одлично оружје за први удар, а на њега могу поставити бојеву главу било које снаге.“

Свијет

"Оружје судњег дана" без премца у свијету: Шта је "посејдон"?

Највјероватније мете биле би америчке, британске или француске подморничке базе.

„Циљ је одвојити САД од европских савезника“, каже Алберк. „У раној фази кризе, Руси би их могли лансирати и поручити: 'Сада су у мору. Ако се САД умијешају у сукоб, гађаћемо ваше подморничке базе'.“

„Ако би Русија заиста запријетила нападом на наше базе, могли бисмо једноставно послати подморнице на отворено море. Тада бисмо им одговорили: 'У реду, гађаћете нашу територију? То ћемо сматрати првим ударом и уништићемо вас.' Тако би се лако могло одговорити на њихов блеф“, наставља Алберк.

Свијет

Јачи од "сармата": Русија успешно тестирала атомског "посејдона"

Он сматра да би то била и „стратегија изузетно високог ризика“ за Москву, јер би се и само лансирање „Посејдона“, чак и ако само чека у приправности, сматрало првим ударом према члану 51. Повеље УН.

Фазе напада

Напад се одвија у три фазе. Прво, подморница носач, попут „Хабаровска“, испаљује до шест торпеда из цијеви у прамцу.

У другој фази, „Посејдонов“ нуклеарни реактор преузима погон. Торпедо аутономно плови океаном како би избјегао НАТО сонарне мреже, а у завршници нагло убрзава.

У трећој фази, по доласку до циља – обалног града или групе носача авиона – детонира своју нуклеарну бојеву главу, што уништава непосредну околину и покреће цунами.

Стварне способности и ризици

Међу стручњацима се, међутим, расправља о стварној ефикасности „Посејдона“. На примјер, нуклеарна крстарећа ракета „Скајфол“, коју су аналитичари прозвали „летећи Чернобил“, показала се лаком за откривање због топлотног потписа и трага зрачења који оставља њен незаштићени реактор.

Алберк истиче да није јасно има ли „Посејдон“ исте слабости. При већим брзинама, турбуленције које ствара у води могли би открити НАТО сонари, фрегате или авиони.

Свијет

Порука из Москве: "Јасно је, то је егзистенцијална пријетња"

„Можда је добро заштићен и тешко га је открити, као нуклеарно постројење на подморници. Али ако је имало сличан Скајфолу, могао би остављати велики траг. Једноставно не знамо“, каже Алберк.

На крају, дио вриједности „Посејдона“ за Русију лежи у трошковима које би наметнуо САД и НАТО-у ако би се одлучили припремати за одбрану. Међутим, стручњаци упозоравају да то носи ризик даљег подстицања трке у наоружању.

„Тренутно смо у веома опасној ситуацији“, каже Коноли. „Можда се не слажемо са Русијом и њеном визијом безбједности, али сасвим је друго рећи да се једноставно мора наставити са ескалацијом.“

Он сматра да је можда боље прихватити да се огромни износи потребни за потпуну заштиту од „Посејдона“ не исплате.

„Трошили бисте огроман новац да се одбраните од нечега што ће бити употријебљено тек када већ будете у нуклеарном рату. А тада нас ионако више неће бити“, закључује Коноли.

Шта значи Посејдон?

Посејдон је бог мора из грчке митологије, син титана Хрона и његове жене Реје, бог мора, олује, земљотреса и коња.