Вјештачка интелигенција као спас или проклетство?

Свака интеракција са ЧетГПТ-јем заснована је на огромној физичкој инфраструктури: серверима који гутају електричну енергију, расхладним системима који троше воду, чиповима израђеним од ријетких метала, кабловима од бакра и силицијумских плочица који спајају све те процесе у јединствену мрежу, наводи се у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у анализи "АИ и глобална трка за енергијом, водом и металима".

Парадоксално, вјештачка интелигенција је истовремено највећи потрошач и највећа нада енергетске транзиције, навела је ауторка анализе Катарина Станчић.

Док АИ системи гутају огромне количине електричне енергије, они нуде и алате који могу помоћи да се та енергија користи рационалније.

Наука и технологија

Туристи преварени вјештачком интелигенцијом, тражили непостојеће атракције

Већ данас, алгоритми оптимизовани за енергетске мреже могу прецизно да предвиђају производњу из вјетра и сунца, да балансирају флуктуације потрошње у реалном времену, па чак и да аутоматски преусмјеравају вишак енергије тамо гдје је најпотребнији.

Креативна рјешења

У индустрији, вјештачка интелигенција анализира процесе гријања, хлађења и транспорта како би смањила губитке, док се у градовима користи за управљање саобраћајем, освјетљењем и јавним зградама стварајући прве обрисе "паметне енергетске инфраструктуре".

Постоје и креативна рјешења која покушавају да ублаже еколошки отисак самих дата центара.

У Хелсинкију и Стокхолму, топлота која настаје радом сервера преусмјерава се у системе даљинског гријања и користи за загријавање стамбених зграда.

На Исланду, гдје је хлађење природно олакшано климом, енергија се готово у потпуности добија из геотермалних извора, па дата центри тамо функционишу као дио затвореног енергетског круга. Другим ријечима, АИ може постати и дио рјешења, а не само дио проблема.