Застрашујуће: Први пут снимљен напад отровнице у високој резолуцији

Нова студија, објављена 23. октобра у часопису “урнал оф Експериментал Бајолоџи", доноси до сада најдетаљнији приказ змијских угриза и открива три различита механизма којима ова створења усмрћују плијен.

Истраживачи путовали у Париз

Још од педесетих година прошлог вијека, истраживачи покушавају да забиљеже тренутак змијског напада, преноси "Лајв Сајенс".

Међутим, брзина којом змија удара - често мања од 0,1 секунде - дуго је била превелики изазов за технологију. Чак су и новији снимци са терена били ограничени ниском резолуцијом и слабим освјетљењем.

Да би превазишли препреке, тим истраживача предвођен Ремијем Ксасом, отпутовао је у специјализовани истраживачки центар у Паризу, гдје се свакодневно врши екстракција отрова из змија и шкорпија за медицинска и фармацеутска истраживања.

Тамо су направили лажни плијен од гела, сличан мишићном ткиву, понудили га 36 различитих врста отровних змија и све забиљежили камерама високе брзине.

Направљено више од 100 снимака

“Морам признати да сам се неколико пута трзнула, док сам их посматрала“, нашалила се Силке Клеурен, биолог са Монаш универзитета у Аустралији и коаутор студије.

Током истраживања, направљено је више од 100 снимака високе резолуције, који су показали изненађујуће разлике у стратегијама напада међу змијама.

Змије из породице Випериде обично су нападале из склупчане позиције, угризајући плијен у року од 0,1 секунде, што је брже од такозваног рефлекса-изненађења код већине сисара (што значи да плијен практично нема шансе да побјегне).

Представници породице Елапиде нападали су подмуклије. Они би се нечујно привукли ближе плијену, смањујући раздаљину потребну за удар, а затим би неколико пута опуштали и поново стезали вилице “вјероватно да би продужили проток отрова”, наводи се у студији.

Нови увид у механику угриза

Научници су такође проучавали и двије змије из породице Колубриде - Боига дендрофила и Тоxикодриас пулверилента. Оне су убризгавале отров помоћу зуба који се налазе у задњем дијелу горње вилице.

Ово истраживање пружа нови увид у еволуцију и механику змијских угриза, али и потенцијалне медицинске импликације - јер боље разумијевање начина убацивања отрова може помоћи у развоју ефикаснијих противотрова.

Научници планирају да у будућим студијама испитују да ли величина плијена утиче на начин напада и количину отрова.

“Иако змијски угриз траје мање од секунде, сада знамо да се у том дјелићу времена одвија изузетно сложена биомеханика”, закључује тим аутора, преноси "Телеграф".