Ево шта је показало ново клиничко испитивање на људима

Истраживање које је довело до испитивања могућности дисања кроз ректум освојило је прошле године ИГ Нобелову награду за физиологију – и постоји добар разлог за то. У питању је награда за необична достигнућа у научном истраживању, и додјељује се већ 35 година на Харварду. Ако се покаже ефикасном, ова метода би могла да постане резервна метода за обезбјеђивање кисеоника пацијентима са блокираним дисајним путевима.

Механизам није сасвим без преседана. Познато је да животиње попут свиња, неких глодара, корњача и риба могу да „увлаче“ кисеоник у своје тело преко аналног отвора, ако се укаже потреба.

Процес се назива „ентерална вентилација“, а истраживачи предвиђају да би у случају људи то укључивало испоруку перфлуороугљеничне течности која садржи веома високу концентрацију кисеоника – директно у ректум.

Идеја је да кисеоник пролази кроз цријевне зидове и улази у крвоток, заобилазећи све проблеме које пацијент може имати са дисањем на уобичајен начин.

Здравље

Једна кашичица чини чуда: Ево шта се дешава у организму ако сваки дан конзумирамо мед

Прво клиничко испитивање није обухватило тестирање колико добро метода функционише – истраживачи су били фокусирани искључиво на то да ли је безбједна.

У експерименту у Јапану, учествовало је 27 здравих мушкараца – добровољаца. Били су задужени да у свом ректуму задрже између 25 и 1.500 милилитара неоксигенисане верзије течности током 60 минута.

Нису пријављени озбиљни нежељени ефекти, иако су учесници који су узимали највеће количине осјећали надимање у стомаку, нелагодност и бол.

Остали витални знаци су остали непромењени, а само седам учесника није било у стању да издржи цијели сат.

„Ово су први подаци о примјени методе дисања кроз ректум на људима, а резултати су ограничени искључиво на демонстрирање безбједности поступка, а не његове ефикасности“, каже Таканори Такебе, биомедицински научник са Универзитета у Осаки.

Хроника

Дјевојчица испала из аутобуса и повриједила главу

„Сада, када смо констатовали толеранцију и безбједност, наш следећи корак је да процијенимо колико је процес ефикасан за испоруку кисеоника у крвоток”, додао је Такебе.

У сљедећем испитивању ће се користити правилно оксигенисана верзија течности, и тестираће се колико је дуго потребно држати је ректуму, да би се клинички побољшао ниво кисеоника у крви пацијента.

(РТС)