Жена из БиХ затекла мужа са другом: Њен поступак осваја мреже

ба.

Све се десило на његов рођендан, а њен поступак освојио је друштвене мреже.

Њену исповијест преносимо у цјелости:

Удала сам се прије три године. Кажу, прва година брака је најтежа. Мени је била најљепша. Ваљда зато што смо кретали од нуле. Таман када смо све опремили и када је остало да само још родим, све је отишло до врага. Почео је да ме запоставља јер је гејмер, а како да то чека... Све је било на мени. Посао. Чишћење. Рачуни. Прање и кување. Сматрала сам да тако треба. Онда је дошла годишњица брака, друга, поклон нисам добила. Он јесте. Нису важни поклони, чак волим да поклањам мимо тих протокола, али годишњица брака је оно нешто...

Србија

Трагедија на послу: Погинуо радник на градилишту

Онда је дошао Бајрам. Испратим га на Бајрам-намаз, јер оца немам, и чекам са кафом и баклавом. Ни ту нема бајрамлука. Онда 8. март, нема ни ту. Почињу моји напади панике, свекрвино поништавање свега што урадим, његове увреде... Ја тонем, а дно се не назире...

Затекла га с другом за рођендан

Одлазим у јуну мјесецу. Јер више нисам била срећна. Брак сам сматрала једним букетом поштовања, разумијевања, компромиса, пажње... Све друго је мање битно. Тешко је отићи од некога кога волите безусловно. Милион питања, одговора нигдје...

Када схвати да му фалим, тражи ме. Када му не требам, не постојим. Посљедње три седмице сам спавала сама. И само та лијева страна кревета зна шта сам изговарала. Ломила се да ли да одем или останем и пропадам као биће. Отишла сам... Са слоном на грудима, са горчином у устима и литрима суза. Да, тражио ме је, али више то није било то, иако је остао мали проценат љубави. Оне љубави из прве године брака. У августу сам предала за развод када сам сазнала да "има неког". За његов рођендан их и нађем скупа... Честитала сам рођендан и изашла. Правдао се како је другарица.

Тражио да му се вратим. Плакао. Не онолико колико сам ја плакала када сам била запостављена као жена. Полако сам сазнавала много тога. Брзо престала да волим. Ваљда је то та хијерархија емоција. 10.2. сам се развела...

Поклони јој сад ништа не значе

Петнаест минута пред рочиште ми је послао поруку: "Преклињем те, немој да се разводимо". Ушла сам и рекла да желим да се разведем. Данас ме зове, да ми врати две преостале ствари из куће коју смо градили као дом и по свом укусу. Изашли смо...

Свијет

Крај ере "шкртости": Њемачка се планира задужити за 800 милијарди евра како би се наоружала

Увијек сам сматрала да људи треба да остану људи и кад се разведу. Донио ми је два поклона. Поклона, након скоро две године заборављања да постојим и дишем ту поред њега. Нисам осјетила ништа. Сем олакшања да сам слободна жена која ће можда некоме бити добра жена... Плакао је. Молио да поништим развод. Преклињао да се вратим кући. А ја сам ћутала. Мислила сам: "Како се након осам мјесеци вратити у свој кревет у којем је друга жена своје трагове оставила?" Да ли иједна жена на то пристане? И ако да, зашто? Поклоне нисам унијела у собу...

Унијела сам питање "шта ће ми сад ти поклони"? Шта значе? Коме значе? И како то да сад наједном волиш жену и плачеш за њом, а до прије осам мјесеци ти је била особа коју ниси примјећивао? Шта је битније од складног и мирног дома двоје људи који су рекли "у добру и у злу"?

Молим вас, не вријеђајте жене. Не гасите једно друго, сем ако се љубав не угаси. Не поклањајте. Умјесто тога, загрлите, пољубите и питајте "Како си?" И ако поклоните, нека то буде без повода... али с поводом да жена осјети да је жена. Твоја. "У добру и у злу"? Немојте, зло ми је. Поклони стоје у ходнику, с разлогом. Ђубретари долазе у осам. Више ништа не значе.